Savet stručnjaka: Toplotni stres kod krmača

Svinje su izuzetno osetljive na visoke temperature. Razlozi za ovu povećanu osetljivost u odnosu na druge životinjske vrste leže u činjenici da svinje nemaju funkcionalne znojne žlezde te zbog toga hlađenje znojenjem nije opcija, a pluća su relativno mala u odnosnu na masu tela tako da je veliki problem rešiti se takozvane unutrašnje toplote tela

Toplotni stres kod krmača je uvek aktuelna tema u letnjim mesecima. Svedoci smo da se temperatura povećava iz godine u godinu, a pogotovo u letnjem periodu u poslednjih nekoliko godina, tako da ove godine u julu mesecu imamo čak ekstremno visoke temperature koje su u mnogim delovima naše zemlje prelazile 40 stepeni celzijusa.

Uz ovako ekstremne vremenske uslove i visoke temperature, veliki je izazov održati ambijentalne uslove u tehnološkim granicama na farmama svinja.

Optimalni temeperaturni uslovima na farmam svinja po kategorijama bi bili sledeći:

Prasad na sisi 30 do 38 stepeni;

Prasad u odgoju 25 do 30 stepeni;

Svinje u tovu 16 do 18 stepeni;

Krmače i nearstovi 16 do 18 stepeni.

Ako pažljivo proučimo gore navedene temperature, složićemo se da je najveći izazov regulisati temperaturu u prasilištu, s obzirom da su optimalni temeperaturni uslovi za krmače u rasponu od 16 do 18 stepeni, a za prasad 30 do 38 stepeni.

Najosetljiviji period za krmače je neposredno pre i posle prašenja. U ovim periodima krmače su dodatno opterećene veličinom plodova kao i samim aktom prašenja. Ovi procesi kod krmača izazivaju fiziološko povećanje količine toplote životinje i samim tim rizik od pregrevanja je veći, te je u ovom periodu izuzetno važno obezbediti optimalne temperaturne i druge ambijentalne uslove na farmi.

Ukoliko ne obezbedimo optimalne uslove, suočićemo se sa nizom drugih problema kako u odgoju krmača, tako i u odgoju prasadi na sisi.

Za svaki stepen spoljašnje temeperature preko 21 stepen Celzijusa, krmača konzumira 100g hrane manje, tako da na spoljašnjoj temeperaturi od 30 stepeni Celzijusa krmača konzumira oko 1kg hrane manje od optimalnog. U ovom slučaju imaćemo manju proizvodnju mleka, samim tim i slabiji prirast prasadi.

Drugi problemi će se odnositi na samu krmaču u obliku povećane potrošnje rezervi masti same krmače, što će dovesti do slabije i loše kondicije i smanjenja telesne mase, povećanog rizika od nastajanja bolesti zbog slabosti organizma, kao i problema sa plodnošću u sledećem ciklusu.

Kako bismo sačuvali proizvodnju na visokim nivou i sprečili nastanak gubitaka vrlo je bitno obezbediti ili se bar potruditi da temperaturni i ambijentalni uslovi na farmi budu u optimalnim ili što bliže optimalnim uslovima.

Nekoliko saveta za smanjenje toplotnog stresa na farmama:

Obezbediti redovno provetravanje, odnosno izmenu vazduha u objektima;

Obezbediti dovljno prostora za životinje;

Obezbediti dovoljno sveže vode za životinje;

Pojačanom veštačkom ventilacijom na farmi;

Postavljanjem različitih rashladnih uređaja (dodatni ventilatori, hladni tuševi);

Voditi računa o kvalitetu hrane.

Izvor: psss.rs/Nenad Stojimirović, dipl. inž. stočarstva

Foto: freepik.com