Savet stručnjaka: Deformacija plodova paradajza

Fiziološki poremećaji nisu posledica dejstva patogenih organizama, već su nastali zbog promena u fiziološkim procesima same biljke.Kod paradajza i ostalog plodovitog povrća , najčešći fiziološki poremećaj je vršna trulež plodova , pucanje plodova, poremećaj u rastu – tzv.mačije lice, trake plutastog tkiva na pokožici  ploda i ožegotine od sunca.

Vršna trulež  plodova je veliki problem u proizvodnji, to je trajno oštećenje , tako da plodovi nemaju tržišnu vrednost.Simptomi vršne truleži slični su simptomima napada prouzrokovača  plamenjače .razlika je u tome što vršna trulež kreće isključivo sa vrha plodova , dok infekcija od plamenjače zahvata i deo oko peteljke.Biogeni element koji ima značajnu ulogu u pojavi vršne truleži  je kalcijum. Neophodan je za pravilan rast i razvoj korena i nadzemnog dela biljke  i razvoj i poboljšanje  kvaliteta plodova.Kalcijum , indirektno , pozitivnim uticajem na metabolizam kalijuma, uključen je i u povećanu otpornost paradajza na nedostatak vode.Kritični period pojave vršne truleži je vreme intenzivnog porasta plodova, oko 10 do 14 dana posle oplodnje.Da bi biljke bile dobro snabdevene ovim elementom preporučuje se upotreba kalcijum –nitrata kroz sistem fertirigacije.Folijarna primena kalcijuma ima pozitivan uticaj samo u početnim fazama razvoja ploda.

Pucanje plodova –kod paradajza se razlikuju dva tipa : radijalno i koncentrično pucanje.Radijalno je posledica  padavina, odnosno natapanja posle izraženo suvog razdoblja.Koncentrično pucanje je posledica zadržavanja vode na plodovima i njihovog izlaganja direktnim sunčevim zracima.

Deformacija plodova ( tzv. Mačije lice) – kod ovog fiziološkog poremećaja plod je potpuno deformisan i više nema tržišnu vrednost.Ova promena je posledica temperaturnog šoka tokom cvetanja  i oplodnje.Niske dnevne temperature u vreme  cvetanja ( 15 – 18 C ), kao i niske noćne  ( 10 – 15 C) su kritične za pojavu ovih deformacija.Gajenjem paradjza u zaštićenom prostoru  i kontrolom temperature  u vreme cvetanja , znatno se smanjuje mogućnost nastanka deformisanih plodova.Takođe, i postoje razlika između sorata i hibrida prema sklonosti ka ovoj pojavi.

Uzdužne trake plutastog tkiva na pokožici – ova pojava na plodu čini manju štetu.Uzroci nastanka ovih deformacija nisu u potpunosti objašnjeni i različiti su u zavisnosti od hibrida.

Radojka Nikolić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo