Romkinje često izložene partnerskom nasilju

Istraživanje koje je u okviru projekta „Partnersko nasilje nad Romkinjama u Rasinskom okrugu” spovodelo Udruženje građana „Romani cikna“ uz podršku. Ekumenske inicijative žena iz Omiša, pokazalo je da je razne vidove nasilja doživelo čak 85 odsto ispitanica, te da je retko bio prisutan samo jedan oblik nasilja. Istraživanjem je obuhvaćeno oko 300 Romkinja, starijih od 18 godina

Najveći broj ispitanica , skoro 80 odsto njih, pretrpelo je psihičko nasilje, a kao najčešće oblike tog nasilja navodile su psovanje, vređanje, pretnju batinama ili oružjem, te pretnju oduzimanja dece i zabrane izlaska iz kuće .

Fizičko nasilje od strane partnera doživelo je preko 65 odsto ispitanica, a najčešće je to bilo šamaranje, udaranje šakama, čupanje za kosu, udaranje tupim predmetom. Jedan broj ispitanica doživeo je i nanošenje opekotina vrelim predmetom, a evidentiran je slučaj uboda viljuškom u oko.

Ekonomskom nasilju bila je izložena svaka treća ispitanica, a pored toga što nisu imale pravo da odlučuju o trošenju novca, parteri su im zabranjivali da se zaposle, a neke su prisiljavane na rad i odizmani su im prihodi.
Seksualno nasilje doživela je skoro svaka deseta ispitanica, proganjanju je bila izložena svaka četvrta, a napad pred decom doživelo je preko 50 odsto njih, pokazuje istraživanje Romani cikne.

Zbog straha od osvete ispitanice se uglavnom se ne usuđuju da prijave partnera nasilnika, a kada to učine, uglavnom se obraćaju policiji. Kao razloge za neprijavljivanje nasilnika, navode i prisutne emocije, te to što nemaju gde da odu i bez prihoda su.

Romkinje koje su doživele partnersko nasilje navele su da su tom prilikom osećale ljutnju, bes, patnju, tugu, sramotu, te da su se osećale jadno, usamljeno i bespomoćno. „Htela sam da se ubijem“, „Loše sam se osećala, kao da mi se svet ruši“ i „Htela sam samo da se sklonim negde“, samo su neke od izjava Romkinja koje su doživele partnersko nasilje.

– Rezultati istraživanja pokazali su da je nasilje nad Romkinjama veoma prisutno, da žive u porodicama gde je to gotovo sastavni deo svakodnevice i prihvaćeno kao „normalna” pojava, što ovaj društveni problem čini još opasnijim. Sa primenom novog Zakona, policija je počela da reaguje na pozive, što je za romsku zajednicu značajno , jer se na taj način šalje poruka da to više nije ni za koga „normalno ponašanje” – kažu u UG „Romani cikna“.

Zbog specifičnog položaja Romkinja, kao najveći problem u zaštiti, i dalje se navodi odustajanje pod prijave.

– Istraživanje je pokazalo da Romkinje nemaju model mogućnosti, a zajednica ne raspolaže resursima kojima bi ih u određenom periodu osposobila za samostalni život. Iz tog razloga, treba ih ohrabriti da prijave nasilje, kroz planiranje aktivnosti na prevenciji, te uključivanje svih aktera u zaštiti, od romskih nevladinih organizacija, SOS telefona, do centra za socijalni rad, policije, tužilaštva, zdravstvenih i obrazovnih institucija – zaključuju u Romani cikni, uz napomenu da se preventivni programi u romskim zajednicama moraju sprovoditi u kontinuitetu, uz transparento predstavljanje romskoj i široj zajednici i uz uključivanje žena i muškaraca svih uzrasta.

Inače, rezultati istraživanja koje je Romani cikna sprovela tokom prethodnih godinu dana, a koji se odnose na partnesrko nasilje nad Romkinjama, javnosti su predstavljeni povodom “16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“. Udruženje je istim povodom organizovalo i niz radionica sa ženama iz romskih zajednica, na kojima su žene govorile o svojim iskustvima rane udaje i partnerskom nasilju.

D.P.