„Romani cikna“, povodom ubistva mlade žene i komentara javnosti, apelovala na profesionalnost i humanost

Ženska romska organizacija iz Kruševca, “Romanic cikna” reagovala je povodom ubistva mlade žene, žrtve partnerskog nasilja, te komentara javnosti nakon objavljivanja te informacije, apelujući na nadležne da podstiču partnerstva koja rade na zaustavljanju nasilja čim se ono prepozna, a na društvo da se zapita koliki je njegov deo odgovornosti

Ta organizacija je podsetila da je Zlata (23) ubijena 15. februara, te da su mediji na šematizovan način vest objavili dramatičnim, bombastičnim naslovima i podnaslovima “Monstruozni zločin u Kruševcu”, “Stravično ubistvo iz ljubomore”, “Izašao iz zatvora pa ubio ženu”. Udruženje je konstatovalo i da čitaoci često odreaguju po šemi, naročito kada se ubistvo desi u romskim porodicama, te se oglašavaju, najčešće dodatno vređajući i diskriminišući.

U Udruženju napominju da u ovakvim situacijama treba da se oglase psiholozi, policajci,sudije, lekari, socijalni radnici, treba da objasne građanima šta je to porodično nasilje i zbog čega se javlja, kako treba reagovati, kako se ponašati, kako sprečiti, ali da oni to ne čine.

„Zašto ćute? I onda, uvek vidimo ružno lice Srbije. Kao da je celo društvo “utrnulo”, nigde glasa razuma. Ostaju usamljena saopštenja udruženja građana, nažalost koja se takođe oglašavaju najčešće kada se tragedija desi, pa deluje kao da i oni instrumentalizuju nečiju smrt kako bi povećali svoju vidljivost. I niko se od nas pojedinačno ne zapita “šta sam mogao da uradim da se tragedija spreči”? Zašto zatvaramo oči pred onim što vidimo?

– Zašto ne želimo da vidimo to isto možda u svojoj porodici, u komšiliku, u okruženju? – navodi Romani cikna.

Pitaju da li je moguće da umesto besa i poziva na linč počnemo da razmišljamo koliko smo povezani i koliko je svako namerno ubistvo kolektivna odgovornost navodeći da Zlatu nije ubio samo njen partner već i društvo i zajednica u kojoj je odrasla i živela, društvo u kome je žena vlasništvo muža i njegove porodice.

– Njenog partnera oblikovalo je društvo: porodica i okruženje. Prijava nasilja u romskoj zajednici nailazi na osudu rodbine i čitave zajednice. Poslednje dve godine samo je nekoliko Romkinja u Kruševcu odlučilo da napusti porodicu zbog nasilja. Posle boravka u sigurnoj kući najčešće žena nema gde da se vrati, pa joj je život još veći pakao jer strepi od odmazde nasilnika kada izađe iz zatvora. Sudski postupci traju isuviše dugo, mere zaštite od nasilja u porodici se retko izriču, a kada se izreknu nasilnici ih najčešće nekažnjeno krše. Kazna zatvora za nanošenje teških telesnih povreda ženama kreće se od 3 do 6 meseci zatvora, preinačuje se po pravilu uslovno na 2 godine. Ovo se na žalost dešava svim ženama, u celoj Srbiji – navodi se u saopštenju “Romani cikne”.

Udruženje zaključuje da su nasilnici svesni da su kazne blage, što ih ohrabruje, a da je romska zajednica tradicionalno zatvorena te da ćuti, da vesti o ubistvu žena zastrašuju i opominju žrtve da se ne odupiru, ako im je do života. Pita i kakvu poruku šalju građani kada ćute iako znaju šta se dešava iza vrata porodičnog doma, ili zauzmu stav “ciganska posla”? Konstatuju da se na taj način šalje poruka bezosećajnosti za patnju drugih, a to su najčešće nevine žrtve robovanja patrijarhatu.

– Ovo nije tradicija i kultura Roma, ovo su zločini koji zaslužuju reakciju države, uspostavljane pravde, lečenje od trauma nasilja. Za humanije društvo svi moramo da damo najbolji deo sebe, a naša nadležna Ministarstva i relevantni organi uprave treba da podstiču partnerstva u zaustavljanju svakog nasilja koje se prepozna, uvode medijaciju u rešavanju sporova, kampanje, preventivne programe za primenu nenasilne komunikacije kod dece, mladih, u porodici, uz podjednako učešće žena i muškaraca – poručuju iz organizacije.