Rodni stereotopi i predstavljanje žena u medijima

У организацији Форума жена Пријепоља и електронског медија невладиног сектора ТВ Форум, на Златару је организован дводневни семинар на тему  „Родни стереотипи и представљање жена у медијима“, намењен новинаркама и новинарима локалних медија у Србији

Родна равноправност је важан сегмент људских права и део је низа поглавља која ће бити предмет преговора за чланство Србије у Европској унији. Начин на који медији извештавају о овој теми такође је веома важан у овом процесу, јер се већина грађана и грађанки ослања на медије као извор информација о родној равноправности.

Општи циљ семинара био је подизање нивоа знања новинара и новинарки о родним стереотипима и смањење дискриминације жена у медијима, јер пракса показује да су жене ретко заступљене у медијима и да су ређе питане за мишљење.

– Нека истраживања показују да је негде око 25 одсто укупних медијских садржаја говори о женама, док у 75 одсто вести и информација жене нису видљиве, већ се говори о мушкарцима – истакла је тренерица на семинару  Снежана Јаковљевић,  активисткиња  Удружења жена „Пешчаник“ из Крушевца.

Иако је остварен известан напредак у извештавању, медији и даље исказују и подстичу патријархалне културне обрасце и врло ретко приказују достигнућа жена. Жене се у медијима врло ретко појављују као саговорнице за обичне животне теме, а посебно их занемарљиво мало има када су у питању прилози који се сврставају у категорију стручних изјава.

У медијима се недовољно промовишу нова законска решења која се односе на родну равноправност а често се дешава и да жене на руководним положајима  инсистирају да се занемари родни језик и њихова функција означи у мушком роду.

– Од како се прати мониторниг представљања жена у медијима, тачније од 1995. године ипак је видљив напредак у тој области. Од осам одсто колико је било на почетку, стигло се до 24 одсто у 2010. години, али од тада није направљен никакав помак – каже Дејан Миладиновић (новине „Град Крушевац“).

Мирјана Тешевић (ТВ Форум, Пријепоље) каже да иако жене чине половину становништва и иако их има више на факултетима од мушкараца, касније се оне некако изгубе и руководеће улоге преузимају мушкарци.

– Медији, у ствари, само пресликавају слику која је у друштву – истиче она.

Улога медија је и  да едукује јавност о питањима родне равноправности.

– Првенствено ми запослени у медијима би требало да освестимо код себе значај те теме, па тек онда да то пренесемо другима – каже Виолета Поповић (портал „ГМинфо“ Горњи Милановац).

Илија Петронијевић (ТВ5 Ужице) додао је да би поред медија требало и у образовни систем уврстити тему родне равноправности.

Сензационализам доноси новац, политика је којом се води већина медија у Србији, те питања родне равноправности остају на маргини.

Медији се врло ретко баве темом родне равноправности, осим ако се ради о неким ексцесним ситуацијама, попут убиства, силовања, насиља, преваре и све оно што се врти око естраде, мишљења су Стојан Марковић (портал „Озон Прес“, Чачак) и Даница Кнежевић Попов (портал „Vojvodina News“, Нови Кнежевац).

Поједине категорије жена су скоро у потпуности медијски „невидљиве”.

– Та нека врста стереотипа која влада, па чак и у медијима кад су у питању жене и кад су у питању Ромкиње које су двоструко дискриминисане, је доминантна. Због тога би требало константно радити на едукацији самих новинара – рекао је Илија Стојановић (Ромски медијски сервис, Београд).

Иако нема прецизних података о полној структури запослених у медијима, видљиво је да су жене постале већина у новинарству, али су на уредничким и руководећим положајима и даље претежно мушкарци. Марина Миљковић Дабић (портал „Круг“, Краљево), разлог за то види у томе што су и саме жене недовољно мотивисане да позиционирају себе на уредничке и власничке функције, због традиционалних улога које су им наметнуте.

– Родна равноправност значи да смо сви једнаки и ми као медији би требало у складу са тим и да се понашамо, али то још увек није пракса – рекла је  Зорица Ђоковић (недељник „Вести“, Ужице).

Семинар је организован у оквиру пројекта „Колико смо близу или далеко од Европске уније“ који подржава Београдска отворена школа у оквиру пројекта „Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији“ уз подршку Шведске владе.

Извор: Форум инфо

Aуторка: Мирела Вељовић