Rodni stereotopi i predstavljanje žena u medijima

U organizaciji Foruma žena Prijepolja i elektronskog medija nevladinog sektora TV Forum, na Zlataru je organizovan dvodnevni seminar na temu  „Rodni stereotipi i predstavljanje žena u medijima“, namenjen novinarkama i novinarima lokalnih medija u Srbiji

Rodna ravnopravnost je važan segment ljudskih prava i deo je niza poglavlja koja će biti predmet pregovora za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Način na koji mediji izveštavaju o ovoj temi takođe je veoma važan u ovom procesu, jer se većina građana i građanki oslanja na medije kao izvor informacija o rodnoj ravnopravnosti.

Opšti cilj seminara bio je podizanje nivoa znanja novinara i novinarki o rodnim stereotipima i smanjenje diskriminacije žena u medijima, jer praksa pokazuje da su žene retko zastupljene u medijima i da su ređe pitane za mišljenje.

– Neka istraživanja pokazuju da je negde oko 25 odsto ukupnih medijskih sadržaja govori o ženama, dok u 75 odsto vesti i informacija žene nisu vidljive, već se govori o muškarcima – istakla je trenerica na seminaru  Snežana Jakovljević,  aktivistkinja  Udruženja žena „Peščanik“ iz Kruševca.

Iako je ostvaren izvestan napredak u izveštavanju, mediji i dalje iskazuju i podstiču patrijarhalne kulturne obrasce i vrlo retko prikazuju dostignuća žena. Žene se u medijima vrlo retko pojavljuju kao sagovornice za obične životne teme, a posebno ih zanemarljivo malo ima kada su u pitanju prilozi koji se svrstavaju u kategoriju stručnih izjava.

U medijima se nedovoljno promovišu nova zakonska rešenja koja se odnose na rodnu ravnopravnost a često se dešava i da žene na rukovodnim položajima  insistiraju da se zanemari rodni jezik i njihova funkcija označi u muškom rodu.

– Od kako se prati monitornig predstavljanja žena u medijima, tačnije od 1995. godine ipak je vidljiv napredak u toj oblasti. Od osam odsto koliko je bilo na početku, stiglo se do 24 odsto u 2010. godini, ali od tada nije napravljen nikakav pomak – kaže Dejan Miladinović (novine „Grad Kruševac“).

Mirjana Tešević (TV Forum, Prijepolje) kaže da iako žene čine polovinu stanovništva i iako ih ima više na fakultetima od muškaraca, kasnije se one nekako izgube i rukovodeće uloge preuzimaju muškarci.

– Mediji, u stvari, samo preslikavaju sliku koja je u društvu – ističe ona.

Uloga medija je i  da edukuje javnost o pitanjima rodne ravnopravnosti.

– Prvenstveno mi zaposleni u medijima bi trebalo da osvestimo kod sebe značaj te teme, pa tek onda da to prenesemo drugima – kaže Violeta Popović (portal „GMinfo“ Gornji Milanovac).

Ilija Petronijević (TV5 Užice) dodao je da bi pored medija trebalo i u obrazovni sistem uvrstiti temu rodne ravnopravnosti.

Senzacionalizam donosi novac, politika je kojom se vodi većina medija u Srbiji, te pitanja rodne ravnopravnosti ostaju na margini.

Mediji se vrlo retko bave temom rodne ravnopravnosti, osim ako se radi o nekim ekscesnim situacijama, poput ubistva, silovanja, nasilja, prevare i sve ono što se vrti oko estrade, mišljenja su Stojan Marković (portal „Ozon Pres“, Čačak) i Danica Knežević Popov (portal „Vojvodina News“, Novi Kneževac).

Pojedine kategorije žena su skoro u potpunosti medijski „nevidljive”.

– Ta neka vrsta stereotipa koja vlada, pa čak i u medijima kad su u pitanju žene i kad su u pitanju Romkinje koje su dvostruko diskriminisane, je dominantna. Zbog toga bi trebalo konstantno raditi na edukaciji samih novinara – rekao je Ilija Stojanović (Romski medijski servis, Beograd).

Iako nema preciznih podataka o polnoj strukturi zaposlenih u medijima, vidljivo je da su žene postale većina u novinarstvu, ali su na uredničkim i rukovodećim položajima i dalje pretežno muškarci. Marina Miljković Dabić (portal „Krug“, Kraljevo), razlog za to vidi u tome što su i same žene nedovoljno motivisane da pozicioniraju sebe na uredničke i vlasničke funkcije, zbog tradicionalnih uloga koje su im nametnute.

– Rodna ravnopravnost znači da smo svi jednaki i mi kao mediji bi trebalo u skladu sa tim i da se ponašamo, ali to još uvek nije praksa – rekla je  Zorica Đoković (nedeljnik „Vesti“, Užice).

Seminar je organizovan u okviru projekta „Koliko smo blizu ili daleko od Evropske unije“ koji podržava Beogradska otvorena škola u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ uz podršku Švedske vlade.

Izvor: Forum info

Autorka: Mirela Veljović