Reč stručnjaka: U prvoj polovini marta prihranjivanje žita

Najvažniji posao koji očekuje ratare je prihranjivanje ozimih žita, a to je najvažnija agrotehnička mera u prolećnom delu vegetacije, savetuju poljoprivredni stručnjaci.

-Posle zime žita su iscrpljena i gladna pa je neophodno dodati azotna hraniva, koja će pomoći dalji rast. Azot će omogućiti bržu regeneraciju, brži porast, bolje bokorenje i formiranje većeg broja klasova. Prihranjivanje treba obaviti kada su žita u fazi bokorenja, odnosno od kraja februara do polovine marta. Ukoliko je potrebno treba obaviti i korektivno prihranjivanje u fazi vlatanja – objašnjava savetodavka za ratarstvo u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, Radojka Nikolić.

Ona savetuje poljoprivrednicima da koriste đubriva sa lakopristupačnim azotom iz koga će biljke lako i brzo usvajati azot, poput azotnih đubriva KAN ili AN, jer se najbrže rastvaraju i pretvaraju u pristupačan oblik za biljke.

-Ova đubriva ne menjaju hemijske osobine zemljišta, odnosno ne povećavaju kiselost zemljišta kao Urea. Urea će povećati bujnost useva, biljke će se izduživati, biće slabije stablo i može doći do poleganja useva na parcelama gde je obilno đubrenje organskim đubrivima kod preduseva. Količina upotrebljenih azotnih đubriva zavisi od: plodnosti zemljišta, preduseva, količine unetih NPK đubriva, stanja useva odnosno gustine i vrste žita – objašnjava ona.

Ističe da prioritet kod prihranjivanja imaju parcele gde nije obavljeno đubrenje NPK đubrivima, potom ranije posejani usevi kao i oni koji su oštećeni od niskih temperatura.

Orjentaciona količina đubriva prema vrstama žita je: za pšenicu 200-300 kg/ha KAN-a, za ječam 150-200 kg/ha KAN-a, za tritikale je optimalno 200-300 kg/ha KAN-a, a za ovas 100-150 kg/ha KAN-a.

J.B.

Foto: privatna arhiva i KrusevacGrad