Reč stručnjaka: Prednosti i značaj zimskog oranja

Prednosti zimskog oranja su višestruke, a pre svega se ogledaju u stvaranju bolje strukture zemljišta usled dejstva niskih temperatura, napominju u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi

– Vremenske prilike ove jeseni doprinele su da poljoprivredni proizvođači obave osnovnu obradu zemljišta odmah posle berbe kukuruza. Nedostatak padavina na pojedinim lokalitetima doprinosi da zemljište bude ekstrmno suvo i iz tog razloga je i sama obrada zemljišta otežana ili još uvek nije obavljena. Optimalno vreme je kada je zemljište umerene vlažnosti. Zemljište je suvo ako prilikom uzimanja zemlje u ruku ne može da se formira grudva jer se zemlja osipa, vlažno je ako se zemlja lepi u ruci, a umereno i optimalno za oranje kada od zemlje može da se forimira grudva koja raspadne pri udaru o tlo – objašnjava Snježana Vujinović, savetodavka u toj službi.

Ako poljoprivrednici nisu mogli da obave zimsko oranje na vreme, to ne znači da treba da čekaju proleće. Svaki dan ili period lepog vremena treba da se iskoristi. Moguće je i oranje po snegu ukoliko je visina snežnog pokrivač nekoliko centimetara i ako zemljište nije izmrzlo dublje od 5-6 centimetara.

– Prednosti zimskog oranja su višestruke, pre svega, odnose se na stvaranje bolje strukture zemljišta usled dejstva niskih temperatura. U zemljištu se akumulira veća količina zemljišne vlage, a ona je jedan od glavnih uslova što na zasejanim parcelama, gde je obavljeno jesenje -zimsko oranje, imamo bolju mineralizaciju žetvenih ostataka, što utiče na bolje biološke osobine zemljišta. Takođe, prilikom oranja smanjujemo zakorovljenost, jer na površinu izbacujemo korenove korovskih biljaka koji će usled niskih temperatura izmrznuti. Oranjem zemljište obezbeđujemo vazduhom, što omogućava bolje delovanje mikroorganizama zemljišta i bolju razgradnju zaoranih organskih ostataka preduseva – objašnjava ona.

Dodaje da duboko zimsko oranje treba odraditi na dubini oko 30 cm, u zavisnosti od vrste zemljišta, gde oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza tako se vlaga u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu i s proleća se brzo prosuši.

Zimsko oranje je najbolji regulator zemljišne vlage jer se na njivama stvara površinski sloj razoranog zemljišta koji je šupljikav i porozan i na taj način voda koja dolazi do njega padavinama lakše se upija i akumulira u dubljim slojevima zemljišta.

– Posle osnovne obrade zemljišta oranjem neophodno je uraditi i zatvaranje zimske braze na dubinu tri do pet centimetara, najbolje bi bilo drljačama. Time se omogućila veća akumulacija vlage u zemljištu koja će imati veliku ulogu za razvoj mladih biljaka u proleće. S obzirom da su vremenske prilike veoma nestabilne i nepredvidive, neophodno je u jesenje zimskom periodu sačuvati što više vlage u zemljišu koja će biti potrebna za narednu vegetaciju. Na taj način omogućava se kvalitetno izvođenje setve jarih kultura, njihovo ujednačeno klijanje i nicanje, što pored drugih agrotehničkih mera u velikoj meri utiče na postizanje visokih prinosa – savetuje Vujinovićka.

J.B.