Reč stručnjaka: Kako zaštititi koštičavo voće u fazi razvoja plodova

Koštičave voćne vrste (šljiva, trešnja, višnja, breskva i nektarina) su u fazi formiranja i razvoja plodova, što zavisi od sortimenta, lokaliteta i ekspozicije terena, a u ovom periodu, naročito kada su vremenski uslovi nestabilni, sa čestim padavinama, stvaraju se uslovi za infekcije prouzrokovačima šupljikavosti lista koštičavog voća, pegavosti lista višnje, plamenjače šljive i ostalima prouzrokovačima bolesti koštičavog voća.
Savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, Slađana Rilak, savetuje proizvođačima, da u cilju zaštite lisne mase, zasade tretiraju fungicidima na bazi aktivne materije kaptan (merpan 50WP, captan 50 WP, capi, metod 480 SC…) u koncentraciji od 0,2-0,3 procenata

Ona napominje da je takođe, vizuelnim pregledima utvrđeno i prisustvo biljnih vaši – šljivina vaš kovrdžalica, zelena breskvina vaš, crna trešnjina lisna vaš. Štete nanose i odrasle jedinke i larve sišući sokove na najmlađem vršnom lišću. Usled napada ovih štetočina dolazi do uvijanja i kovrdžanja listova, pojave hloroze i na kraju sušenja i opadanja lišća. Vaši su i značajni prenosioci biljnih virusa od kojih je najznačajniji virus šarke šljive.

– U cilju suzbijanja navedenih štetočina neophodna je primena insekticida na bazi aktivne materije deltametrin ( polux, decis 2,5, konfuzija…) u koncentraciji od 0,03-0,05 procenata. Primena ovih insekticida sprečiće i ubušivanje larvi žute i crne šljivine ose u mlade plodove šljive – navodi naša sagovornica.

Proizvođače višnje i trešnje savetuje da obiđu zasade i vizuelnim pregledom utvrde prisustvo imaga i larvi žilogriza. Objašnjava da se, zbog pojave napuštenih zasada višnje, kao i zbog povoljnih klimatskih uslova, ova štetočina namnožila na našem okrugu i pričinjava velike štete, pogotovo u zasadima višnje gde se ne sprovode redovne mere zaštite.

– Da bi se zasadi višnje zaštitili od napada žilogriza, potrebno je preduzeti sve raspoložive mere borbe: postaviti lovne klopke (posude svetlijh boja) za izlovljavanje odraslih jedinki u koje treba sipati malo voćnog soka. Takođe, treba uraditi otresanje odraslih jedinki sa stabla i njihovo sakupljanje, obavljati češću površinsku obradu i navodnjavanje zemljišta, ukloniti i spaliti zaražena stabala, a nakon krčenja zasada, na istom mestu ne podizati nov zasad tri do pet godina – precizira ona dodajući da se prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite obavezno treba pridržavati uputstva za primenu preparata.

J.B.