Ratni dnevnik generala Velikog rata u mobilnoj aplikaciji

Ratni dnevnik generala Dušana Dodića (1884-1955), poreklom iz Milutovca kod Trstenika osvanuo je u mobilnoj alikaciji, što je, ujedno, prva digitalizacija istorijskog nasleđa u Trsteniku specijalno napravljena za androide i IOS uređaje. U okviru aplikacije koju je izradila grupa studenata sa Elektronskog fakulteta u Nišu, korisnicima mobilnih uređaja pruža se mogućnost da pročitaju fototipsko izdanje originalnog dnevnika generala Dodića, kao i da se upoznaju sa delom porodične i nacionalne istorije, brojnim fotografijama i dokumentima, koja predstavljaju najličnija svedočanstva iz perioda Prvog svetskog rata

– Izložba i objavljivaje štampanog izdanja ratnog dnevnika je bio projekat Zavičajnog muzeja Jagodine i Narodnog univerziteta u Trsteniku, koji je uz podršku Ministarstva kulture izazvao svojevremeno veliko interesovanje – kaže istoričarka Jelena Vukčević, kustoskinja Muzejske zbirke pri Narodnom univerzitetu. – Iz tih razloga, odlučili smo da zajedno sa kolegama iz jagodinskog muzeja digitalizujemo taj projekat, koji je ranije bio predstavljen u više gradova u Srbiji.

Nesebičnu saradnju tokom rada pružio je prof. dr Veljko Milutinović, unuk gelerala Dodića, koji je i pre dve godine učestvovao u celom projektu. Ratni dnevnik počinje sa prvim zapisima iz 24. novembra 1918, a završava se 23. juna 1919. godine. Osim opisa Prvog svetskog rata, proboja Solunskog fronta, oslobađanja Jagodine, Velike Plane, juga Srbije (Niša, Aleksinca), ali i Vojvodine (Bele Crkve, Vršca), kao i Varvarina, general govori i o stanju vojnika izmučenih ratovanjem, te nabraja sve odlikovane ratnike srpske vojske.

Sve do izložbe 2018. godine, javnost nije mnogo znala o pomalo zaboravljenom oficiru koi je bio odlikovan 20 puta, uključujući i Orden Belog orla sa mačevima četvrtog reda i Orden Svetog Save, Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima četvrtog reda. Nakon mobilizacije u Drugom svetskom ratu biva zarobljen i izgnan u dvorac Farlar kod Osnabrika. Do smrti se nije vratio u Srbiju i nikada više nije video sinove Vladislava i Ratoljuba i ćerku Simonidu. Nije doživeo ni rehabilitaciju.

– U dnevniku provejava generalova iskrena briga za stanje u vojsci i svakog vojnika, jer on nam piše i o tome koliko su malaksali usled “velikih i smelih marševa”, detaljno nam opisuje kako navodi “štrapac” od 15 celih dana kada su pešaci pratili konjicu – naznačava Jelena Vukčević.

„Zbog toga više od pola ljudi hramlje, a usled uboja na nogama. Ali ravnodušno podnose sve teškoće ovog mučnog marševanja. Uopšte, svi su bili dostojni svojih predaka, koji su za otadžinu svoje živote polagali!“ zapisao je na jednom mestu general Dodić.

I.R.