Radivoje Tomić: „Gajim voće i vinovu lozu i od toga živim“

Na predivnoj visoravni u Gornjem Temniću meštani Toljevca gaje voće i vinovu lozu. Ona je okružena Juhorom i Rtnjem sa istoka, sa zapada Gočem i Kopaonikom, zatim Gledićkim planinama i Željinom, a sa juga Jastrepcem. Ruža vetrova je usmerena prema Kopaoniku. Toljevac ima 130 domaćinstava i oko 600 meštana koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Najviše uzgajaju jagode i kukuruz

Radivoje Tomić iz Toljevca je uzorni poljoprivrednik, koji se na oko dva i po hektara zemljišta bavi voćarstvom i vinogradarstvom.

– Isključivo se bavim voćarstvom i vinogradarstvom. Na 60 ari zemljišta posadio sam 3.500 čokota vinove loze, a na ostalom imanju imam više od 850 stabala voćki. Što se tiče šljiva, gajim Timočanku, Čačansku lepoticu i Rusku dženariku. Timočanka je mnogo dobra za džem, bez upotrebe šećera, a daje i dobru rakiju jer ima specifičan ukus. Čačanska lepotica je dobra za rakiju i za konzumiranje, a Ruska dženarika je bez ukusa i mirisa, daje dobru rakiju i nju dajem u otkup za Rusiju. Trešnje idu u prodaju, a imam više od 250 stabala. Od ostalog voća ništa ne prodajem, jer sve ide u preradu za rakiju. Imam više od 100 stabala dunja, od kojih sam ispekao 27 kazana rakije. Inače, godišnje od šljive, dunje i grožđa ispečem između 100 i 110 kazana rakije – kaže Radivoje Tomić.

Tomić je jedan od retkih proizvođača domaće mastike od grožđa u Srbiji.

– Za proizvodnju mastike (120 litara) koristim 4 kg anis trave iz Makedonije, 40 grama mastik smole iz Grčke i 1 kg meda kojim mažem kapak kazana, zatim 2 morska orahčeta i dve štangle cimeta uz upotreba 2 kg ćumura po kazanu.

Tomić je registrovao poljoprivredno domaćinstvo, a pitali smo ga da li koristi subvencije od Ministarstva poljoprivrede.

– Nažalost, subvencije ne koristim.

Zašto?

– Trebaju mi brojni papiri, teška je to birokratija. Ovako ne dugujem nikom ništa, ne polažem nikome račune, a mnogo je mučno jureći i čuvajući račune.

Ranije ste se bavili stočarstvom?

– Iz Stubičkih Toplica u Hrvatskoj 1992. kupio sam sedam koza rase Srnasta alpina, vlasništvo Nemca Nikole Šnengera. Došao sam bio do 50 koza, napravio sam farmu, čuvao ih do 2010. godine. Prodavao sam kozje mleko mlekari, ali su prestali da otkupljuju. Zatim smo pravili kozji sir, ali nije imao dobru prodaju. Zbog toga sam bio prinuđen da koze prodam i da u Somboru nabavim ovce rase Vintenberg. Ovce sam čuvao desetak godina i prodao. Od ovčjeg mleka za jedan kilogram sira treba 3 litra, od kravljeg 6, a od kozjeg 9. Kozje mleko je vrlo zdravo za čoveka, ali ima manju masnoću i od kravljeg i od ovčjeg. Kozje mleko ima 3,4 posto masnoće, kravlje 4,2, a ovčje 5,5.

Tomić je bio šampion Srbije u kuvanju riblje čorbe na Republičkom takmičenju u Kragujevcu, koje je organizovao Sindikat ugostiteljskih i turističkih radnika Srbije, dok je radio u društvenom sektoru.

Žetvu nagrada i priznanja nastavio je i u privatnom sektoru baveći se poljoprivredom. Tri puta za 12 godina bio je šampion kozarstva Novosadskog sajma.

Sada je orijentisan na proizvodnju rakija i vina. Uspešno je nastupio na ovogodišnjem Vino festu u Rekovcu i Etno festivalu u Varvarinu. Prošle godine bio je zapažen na brojnim seoskim manifestacijama, a posebno sa proizvodnjom vina Vranac crni i Tamjanika bela.

Ž. Milenković