Prvi put obeležen Dan sećanja na žene žrtve nasilja
Postavljeno: 19.05.2018
U Srbiji je ove godine po prvi put obeležen 18. maj, Dan sećanja na žene žrtve nasilja koji je Vlada Srbije proglasila prošle godine. U više gradova organizovani su javni događaji tim povodom. U Kruševcu je Udruženje žena “Peščanik” na Trgu kosovskih junaka postavilo instalaciju “Reakcija umesto zločina”. Instalacija simulira mesto zločina – sobu kuće u kojoj je žena živela, najnebezbednije mesto za one žene koje preživljavaju nasilje.
„Kada sistem ne reaguje, reaguje zločinac“, poruka je koju su aktivistkinje Peščanika, ali i drugih organizacija u gradovima širom Srbije uputile instalacijom u javnom prostoru. Instalacija je volonterski doprinos kreativne agencije Leo Burenett iz Beograda kampanji protiv femicida.
Učesnice su se preko megafona obratile sugrađanima, iznoseći dramatične podatke o femicidu u Srbiji, pozivajući državu da preduzme adekvatne mere u zaštiti žena od nasilja i tražeći odgovornost institucija za nereagovanje u slučajevima nasilja koje se završilo ubistvom žene.
– Jednu ženu nedeljno u Srbiji ubije partner ili muški član porodice, pokazala je analiza medijskih članaka u 2018. godini. Od 1. januara do 8. maja ubijeno je najmanje 18 žena. U još dva slučaja postoji sumnja da se radi o femicidu. Pokušaj femicida zabeležen je u još četiri slučaja.
Na osnovu analize slučaja ubistava žena u 2017. godini, u 10 od 26 slučajeva femicida policija, tužilaštvo i centri za socijalni rad su imali informacije o nasilju koje je vršeno nad ženom ali ipak, nije učinjeno dovoljno da ubistva budu sprečena.
Zato tražimo odgovornost profesionalaca koji nisu učinili dovoljno da ubistva spreče kao i njihovih pretpostavljenih koji niti u jednom slučaju nisu javnosti podneli izveštaj o učinjenim propustima, izrečenim sankcijama i preporukama za unapređenje postupanja profesionalaca u cilju prevencije femicida – poručeno je na događaju.
Povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja, ženske organizacije u Srbiji uputile su saopštenje u kome od Vlade, ministarstava i drugih relevantnih organa vlasti traže odgovore na deset pitanja vezanih za postupanje institucija u slučajevima femicida:
1. Kada će biti uspostavljeno Nadzorno telo za praćenje femicida, koje će prikupljati, analizirati i javno objavljivati podatke o femicidu; definisati, upućivati i nadzirati primenu mera za prevenciju femicida?
2. Kada će javno objaviti Izveštaj o (ne)postupanjima profesionalaca u nadležnim institucijama koja su dovela do ubistva dve žene i deteta koje se desilo pre skoro godinu dana u prostorijama organa starateljstva u Beogradu i o merama koje su preduzete protiv tih profesionalaca?
3. Zbog čega rukovoditeljka GCSR – Odeljenja Rakovica nije smenjena, na isti način na koji je smenjena Direktorka GCSR i rukovoditeljka Odeljenja Novi Beograd?
4. Zbog čega o krivičnoj odgovornosti postupajućih stručnih radnika GCSR Beograd odlučuju osnovna tužilaštva koja su učinila niz propusta u postupanju u istim slučajevima?
5. Zbog čega Republičko javno tužilaštvo i Državno veće tužilaca nisu obavestili javnost da li su pokrenuti disciplinski postupci protiv zamenika osnovnih javnih tužilaca koji su više od četiri godine sprovodili istražne radnje za nasilje u porodici u slučaju Rakovica, i zamenika tužioca koji se saglasio sa uslovnim otpustom nasilnika iz zatvora u slučaju Novi Beograd i pored prijava koje je to isto tužilaštvo primilo da je nasilnik pretio supruzi i dok je tokom izdržavanja kazne zatvora izlazio na vikende?
6. Zbog čega Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nisu podneli izveštaj o tome da li je Zatvorska uprava bila obaveštena od strane MUP o tome da je nasilnik koji je ubio ženu na Novom Beogradu, pretio ženi i tokom izlaženja na vikende i zbog čega je sudu, prilikom razmatranja njegovog zahteva za uslovni otpust, dat pozitivan izveštaj o ponašanju u zatvoru?
7. Zbog čega Ministarstvo unutrašnjih poslova nije pokrenulo postupke protiv odgovornih u PS Novi Beograd i PS Rakvica zbog propusta i nepostupanja u skladu sa zakonima, kojima su doprineli da dve žene i dete budu ubijeni?
8. Zbog čega Visoki savet sudstva nije razmatrao postupanje porodičnih sudija koje su imale saznanja o pretnjama i nasilju koje su ove žene i dete preživljavali i nisu se koristili istražnim načelom koje im Porodični zakon daje da bi zaštitili njihove živote?
9. Zbog čega Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo pravde nisu pokrenuli postupke protiv Komisije veštaka Klinike ’’Laza Lazarević’’ koji su dali nalaz i mišljenje da maloletno dete treba da se viđa sa nasilnim ocem, koga se plaše zaposleni u svim institucijama, van kotrolisanih uslova i koji su direktno odgovorni za ubistvo tog mal. deteta? Da li svi ti sudski veštaci i dalje veštače u postupcima u kojima postoji nasilje u porodici?
10. Da li će bez odgovora ostati i svi ostali slučajevi koji su bili prijavljivani nadležnim institucijama kao što su ubistvo žene u Zemunu od strane njenog partnera, pripadnika MUP-a, ubistvo žene u Kosjeriću i Somboru, koje su počinili osuđeni nasilnici koje sistem i dalje nije percipirao kao opasne po život žene?
Organizatorke su pozvale i novinare da ova pitanja postave predstavnicima Vlade Srbije.