Promocija knjige Enesa Halilovića

U Legatu Milića od Mačve održana je promocija knjige “Ljudi bez grobova” Enesa Halilovića. Roman je nedavno dobio dva značajna priznanja, Vitalovu nagradu za knjigu godine i nagradu “Grigorije Božović”, a u njegov siže utkana je istinita priča, koja je autora fascinirala u mladosti i koju je nosio u sebi 28 godina

– Smatram da sam napisao knjigu kojoj sam dao sve što sam joj mogao dati, a nadam se da je čitaoci koji je čitaju neće nikad zaboraviti. Pisao sam onako kako sam znao, dao sam sve od sebe. Knjiga je nastajala 28 godina, dugo sam skupljao tu građu, a zadnje dve godine sam intezivno pisao. Aristotel kaže da se u osnovi ljudi dele na srećne i nesrećne, a ja mislim da sam srećan čovjek, a jedan od velikih razloga moje sreće je što sam napisao ovu knjigu – navodi Enes Halilović za portal KruševacGrad.

Nebojša Lapčević, urednik programa u Legatu Milića od Mačve, kaže da je velika čast ugostiti jednog ovakvog pisca visoke književnosti.

– Živimo u vreme korone, više od godinu dana nismo imali program u Legatu, pa mi je posebno drago što možemo da ugostimo Enesa Halilovića i da govorimo o njegovoj knjizi koja je jedna od najčitanijih knjiga u našoj zemlji u ovom trenutku – kaže on.

“Sve je već bilo tu; tražio sam samo sudbinski čas kad će se odlomiti prva rečenica: čovjek, koja god vrata otvorio, kud god krenuo, pa makar bio i zakovan za stolicu, neminovno nabasa na prošlost. I ja, pisac koji prožive neke godine u zimomori, zastao na kapiji kroz koju se izlazi iz mladosti, sada, naslućujem tajnu poezije, i njenu klicu, uzaludnu. Kanim tragati nevidljivim pejzažima. Koji govori o sebi, ne treba ništa da prećuti. Ako se negdje ujedem za jezik, ako i preskočim kakav detalj, neće to biti da bih sebe poštedeo, negdje se moramo izmaknuti od istine, jer istina je kao bunar – neko se hladne vode napije i okrijepi dušu, neko se tamo strmoglavi i sretne smrt. Sve što počinje neminovno teži tome odakle je počelo. Kad okončam ovu priču, doznaću zašto sam zapisivao” – stoji na početku romana “Ljudi bez grobova”.

Dragan Jovanović Danilov, srpski pesnik, esejista, prozni pisac i likovni kritičar, rekao je na promociji knjige da je ova rečenica veoma važna za roman.

– Ona je poput lokomotive koja za sobom povuče sve ostalo. U njoj se oseća snaga, ona referira na prošlost koja treba ispričati – istakao je on.

A ono o što će ovaj roman “ispričati” je tragična ljubavna priča o mladiću kome se jedna devojka obećala, ali se ljubav nije realizovala što je dovelo do pobune u mladiću i rezultiralo tragičnim događajima.

– U osnovi je ovo tragedija, koja se odrigrava u ono davno mužjačko doba kada su se muškarci borili za naklonost žene – navodi Halilović.

Profesor dr Branko Ristić smatra da je roman “Ljudi bez grobova” značajna pojava na srpskoj književnoj sceni.

– Posle godina zastajkivanja i pojavljivanja raznih romansijera, pojavio se čovek koji ima petlju. Njegov autentični svet katastrofizma i krize intediteta u ovom romanu otvara nove vidike srpskoj prozi. Ovim romanom Halilović je potvrdio svoj talenat i spisateljsko umeće – objašnjava on.

Autora je inspirisalo i streljanje đaka u Kragujevcu, te je u svoj roman u vidu pasaža uneo horske glasove iz Kragujevca. Glasovi su autentični, nastali iz dokumentarne građe koju je Halilović prikupio čitajući svedočastva preživelih i onih koji u svom sećanju nose iskustvo Šumarica.

– Na prvi pogled vi mislite da to nema nikakve veze sa romanom, ali ima. Jedna od junakinja je unuka čovjeka koji je streljan u Kragujevcu. Uvek kada se dogode ratni zločini nikad se ne govori o potomcima žrtava. Takođe, ovaj postupak sam iskoristio iz poštovanja prema piscu koga najviše volim, a to je Sofokle. On kada u svoju tragediju umeće hor glasova, taj hor uvek peva na okolnosti neke druge tragedije– objašnjava Halilović.

Roman “Ljudi bez grobova”, dobio je Vitalovo priznanje za knjigu godine, kao i nagradu Grigorije Božović za najbolju proznu knjigu.

Našao se i u užem izboru za NIN-ovu nagradu.

– Ne opterećujem se preterano priznanjima. Drago mi je što je sadašnjost prepoznala ovu knjigu, a nadam se da će i budućnost potvrditi stav sadašnjosti – ističe Halilović.

Za Kruševac ga vezuju lepe uspomene jer je svoj prvi nastup van rodnog grada imao u Kruševcu.

– U Kruševcu sam imao svoj prvi nastup izvan Novog Pazara, 2004. godine i za mene ovaj grad i publika imaju posebno mesto. Znam dosta o istoriji, tradiciji i umetničkim dostigunićima Kruševljana, tako da sam uvek srećan i počastvovan kada sam ovde – kaže on.

Trenutno radi na zbirci pesama i skicira građu za još jednu proznu knjigu.

– Mi pisci uvek nešto kuvamo, planiramo, tako da se ja nadam da će biti još knjiga. Ni u čemu ne treba žuriti, a naročito ne u književnosti – uverava nas on.

M.S.