+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Projekat CINK-a o vršnjačkom nasilju pokazao – nema celovitih podataka i nedostaje suštinska zajednička akcija svih institucija

Projekat CINK-a o vršnjačkom nasilju pokazao – nema celovitih podataka i nedostaje suštinska zajednička akcija svih institucija

 

U Kruševcu nema potpuno relevantnih podataka koji se odnose na vršnjačko nasilje, odnosno svaka institucija vodi svoju statistiku, one su neretko u koliziciji te je potrebno napraviti mrežu i sistematizovati te podatke da bi se dobila celovitija slika, jedan je od zaključaka do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo nakon što je tokom protekla četiri meseca sprovodio projekat „Vršnjačko nasilje – društvena odgovornost“, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja

Na završnom panelu projekta, koji je okupio dvadesetak stručnjaka, pedagoga, psihologa, psihijatara, specijalnih pedagoga i pravnika, koji se u institucijama u kojima rade bave problemima vršnjačkog nasilja i maloletničke delikvencije, rečeno je da treba raditi na umrežavanju institucija, da osim o pravima treba govoriti i o obavezama dece, da više pažnje treba posvetiti „prosečnoj“ deci koja čine većinu, da treba motivisati roditelje da rade na svojoj edukaciji kako bi mogli na pravi način da usmere decu. Stručnjaci smatraju i da mlade treba zaštiti od najezde rijaliti programa i pogrešnih uzora kao i da bi lokalna samouprava trebalo da podrži projekte koji se bave rizičnim grupama mladih.

Dečiji psihijatar, Dragan Dronjak, upozorio je na to da su institucijama sve češće „vezane ruke“, da se mnogo govori o pravima, a malo o obavezama deteta, te da se krilaticom „mir, mir, niko nije kriv“, koja je uobičajena u vrtićima, deci šalje pogrešna poruka da nisu odgovorna ukoliko su uradila nešto loše.

Napomenuo je i da su deca neretko svedoci nasilja u porodici te da im takvo ponašanje postaje prihvatljivo, čemu doprinose i brojni rijaliti programi koje mladi, nažalost, često gledaju zajedno sa roditeljima.

cink1

Da je škola, gde su deca van vidokruga roditelja, mesto gde deca najčešće pokazuju da su konfliktna, kazala je predagoškinja u Osnovnoj školi „Nada Popović“, Dragana Nicović, napomenuvši da je najprisutnije verbalno nasilje, dok do fizičkog redje dolazi, pogotovu kada roditelji i stručne službe odreaguju na vreme i razreše verbalni spor koji su deca imala.

Neophodna je saradnja sa roditeljima i preventivno delovanje, praksa u našoj školi je da održavamo okrugle stolove, na koje ciljano pozivamo tridesetak roditelja. Roditelji se odazivaju, sremni su da prihvate savete – kazala je ona.

Da u radu sa decom koja su učestvovala u vršnjačkom nasilju nedostaje prihvatilište u kome bi se naknadno, nakon prve reakcije Centra za socijalni rad, radilo sa žrtvom i nasilnikom, kazala je predstavnica te institucije, Jelica Milosavljević.

Predsednik Udruženja, Korak napred, sprecijalni pedagog, Radomir Jevtić, podsetio je da se ta nevladina organizacija ranije kroz dnevni boravak bavila decom u riziku, ali da je tu uslugu prestala da pruža jer je ostala bez finansijske podrške lokalne samouprave. Napomenuo je da je razlika današnjeg društva u odnosu na pre u tome što su mladi okruženi scenama nasilja za koje niko ne snosi odgovornost, poput nasilja u rijaliti programima.

– Takodje, rodiitelji nadašnje dece su adolescenti iz devedesetih, vremena kada su sve društvene i moralne vrednosti bile devalvirane – podsetio je on konstatujući da se nadležni bave posledicama odnosno nasiljem medju mladima, a da se društvene okolnosti koje su pogodne da se takvo ponašanje razvije, na žalost, ne menjaju.

Da bi na nivou Grada trebalo oformiti tim koji bi organizovao edukativne tribine za roditelje, smatra načelnica Službe za dečiju zaštitu u Domu zdravlja, pedijatar, Gordana Aleksić, koja je napomenula i da podaci njihove Službe pokazuju da je u prošloj godini došlo do izmeštanja vršnjačkog nasilja iz škola na ulice, te da su toj pojavi više izloženi dečaci nego devojčice.

Inače, u okviru projekta „Vršnjačko nasilje – društvena ogovornost“ Centar za istraživačko novinarstvo je, kako je novinarima kazao njegov predsednik, Slaviša Milenković, u dve škole sproveo anketu o vršnjačkom nasilju, uradio razgovore sa psihijatrima, psiholozima, pedagozima, ljudima iz pravosudnih institucija, policije te ostalih institucija koje se bave problemom vršnjačkog nasilja.

Posebno zanimljiv je segment projekta „Biram prijateljstvo“ gde su poznati Kruševljani, glumci, sportisti, novinari, pesnici, preko video poruka na kusevacpress.com, internet portalu CINK-a, ostavili svoje mišljenje, poruku, mladim Krušeljanima o značaju drugarstva i prijateljstva. Učenici su, takodje, kroz likovne radove iskazali mišljenje o značaju drugarstva.

  U Kruševcu nema potpuno relevantnih podataka koji se odnose na vršnjačko nasilje, odnosno svaka institucija vodi svoju statistiku, one su neretko u koliziciji te je potrebno napraviti mrežu i sistematizovati te podatke da bi se dobila celovitija slika, jedan je od zaključaka do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo nakon što je tokom protekla četiri meseca sprovodio projekat „Vršnjačko nasilje – društvena odgovornost“, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Na završnom panelu projekta, koji je okupio dvadesetak stručnjaka, pedagoga, psihologa, psihijatara, specijalnih pedagoga i pravnika, koji se u institucijama u kojima rade bave problemima vršnjačkog nasilja i maloletničke delikvencije, rečeno je da treba raditi…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Povećana kontrola nesavesnih vlasnika pasa

Vlasnici pasa koji u gradskim parkovima i užem gradskom jezgru svoje ljubimce šetaju nepropisno, bez povodnika i maske, od ovog ...

Ministar Antić u poseti Gradskoj toplani: “Kruševac spremno ulazi u novu grejnu sezonu!“

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, prilikom današnje posete Kruševcu, sastao se  gradskim rukovodstvom i upravom JKP „Gradska toplana“. Nakon ...

Noćni kruševački polumaraton: Dvostruka pobeda Nenada Živkovića

Najuspešniji takmičar na Bagdali Kruševljanin Nenad Živković, pobednik na deset kilometara i u polumaratonu. U ženskoj konkurenciji, Kruševljanka Zorana Tamburić ...

Kako kućno kompostiranje čuva životnu sredinu

Građani koji odluče da prave komposte, osim što mogu imati koristi i određene uštede, daju i veliki doprinos u očuvanju ...

Na Bagdali Četvrti noćni polumaraton

Četvrti kruševački noćni polumaraton biće održan 17. avgusta na Bagdali. Reč je o sportsko rekreativnoj manifestaciji koju organizuje Atletsko rekreativni ...