Prof. dr Miroslav Đorđević – pionir u rešavanju kompleksnih medicinskih slučajeva

Vidovdansku pohvalu za dugogodišnji rad i izuzetan doprinos u oblasti zdravlja dobio je Kruševljanin, prof. dr Miroslav Đorđević, specijalista dečije urologije, vanredni profesor Medicinskog univerziteta u Beogradu. Kako je navedeno u Odluci o dodeljivanju nagrade, Đorđević je: „Pomogao svojim znanjem i iskustvom na izvođenju prve operacije u Opštoj bolnici Kruševac iz oblasti rekonstruktivne hirurgije. Više puta se odazivao i pomagao našoj bolnici, a sigurno će i u budućnosti to činiti“. Iako je ovo priznanje jedno od mnogobrojnih koje je ovaj ugledni lekar dobio, poslužilo je kao povod za razgovor u kome nam je otkrio svu složenost i izazove svog posla, ali i zadovoljstvo koje donosi pomoć pacijentima i podučavanje mladih lekara

Profesor dr Đorđević, ime koje je sinonim za izvrsnost u polju urologije, istakao se kao vođa urološke zajednice kroz otkrivanje izazova i postignućenje impresivnih uspeha u svom poslu. Njegova posvećenost, stručnost i inovativnost učinili su ga jednim od najuglednijih i najcenjenijih urologa današnjice.

Koliko Vam znači što ste dobili jedno od najvećih priznanja koje dodeljuje Kruševac?

– Uvek je veliko priznanje kada neko prepozna vaš rad i doprinos. Ovde se radi o razlogu više, a to je da priznanje dolazi iz mog rodnog grada.

Vaš rad je priznat širom sveta, a ljudi često kažu da činite nemoguće. Šta mislite zbog čega to kažu?

– Kad drugi govore o vama to je najveća kritika, istovremeno i istina. Imao sam sreće da nailazim uglavnom na dobre kritike od tih drugih sa svih strana sveta. Ponekad se u vašem radu nađete među nekima, koji sebe smatraju prvima i jedinima, i onda rezultati vašeg rada ostaju neprepoznati i nepotvrđeni. To je uvek moguće, razloga za izostajanje uvek ima, ali to ne sme da nas zaustavi u našim vizijama.

Kakve operacije najčešće izvodite?

– Ja sam urolog i dečji urolog, a polje moga rada pokriva urogenitalnu rekonstruktivnu hirurgiju, što znači lečenje urođenih i stečenih anomalija urogenitalnog sistema oba pola, bez obzira na starosnu dob, što znači od prvog dana rođenja pa do duboke starosti. Posebno disciplina kojom se bavim je transrodna hirurgija.

Koliko su česte anomalije kod dece, o kakvim anomalijama je reč i koliko uspešno se tretiraju?

– Anomalije urogenitalnog trakta su među najčešćim u dečjem urastu i gotovo jedno od pedesetoro dece ima neku od anomalija. Zahvaljujući napretku medicine i sve boljim operativnim tehnikama, mi danas nemamo više tajni u korekciji istih. Rezultati su vidljivi i omogućavaju normaln život i dalje sazrevanje te dece.

Izveli ste nekoliko hiljada operacija promene pola. Kakav je Vaš stav o toj operaciji? Koliko se često vrši ovakva operacija u Srbiji?

– Nemam precizan podatak o broju izvedenih operacija, ali je on na nivou od oko 2000 do danas. Transrodna hirurgija predstavlja i dalje veliki izazov u savremenoj medicini, moje aktivno učešće u otkrivanju novih metoda, podizanju kvalitta lečenja ovih osoba, prenošenju znanja na nove i mlađe generacije čine bazu da moram da nastavljam dalje i dalje. Velika iskustva iz ove hirurgije su veoma korisna za pomoć drugima koji su se rodili sa izmenjenim genitalijama. Kod nas je situacija više nego stabilna. Zajedno sa Beogradskim centrom, mi pružamo kompletnu stručnu podršku transrodnim osobama, među retkim smo zemljama gde nema dugačkih listi čekanja, kao i podršku od strane nacionalnog zdravstvenog fonda. Iako to deluje minorno, svet je to prepoznao i ističe nas kao primer u okruženju.

Među prvima ste u svetu koji vrše transplatacije genitalnih organa. Kažite nam nešto više o tome.

– Moj univerzitet je upisan kao jedini pod čijim se krovom ostvarila transplantacija tri genitalna organa, materice, testisa i jajnika i to uspešno i bez komplikacija. To je novo područje koje je u mojim vizijama još od najranijih profesionalnih dana. Zašto ne iskoristiti mogućnost doniranja genitalnih organa, a onih gde te organe u procesu, kako vi kažete promene pola, odstranjujemo. U velikim smo projektima i spremamo se za dalje unapređivanje ovih mogućnosti.

Koliko je Vaš posao izazovan i zbog čega? Navedite jednu izazovnu situaciju sa kojom ste se suočili?

– Svaka hirurška procedura je pravi izazov i nema hirurga koji se ne zapita, šta i kako da uradi, šta da očekuje i kako će pacijent reagovati. Skupiti hiljade operacija na jednom mestu, pamtiti rezultate, ali i komplikacije, i boriti se za novo i neistraženo, predstavlja najveći izazov za mene. Na Vaše drugo pitanje, odmah mi se pojavi dečak koji se rodio sa dva penisa, na distanci od preko deset santimetara, i oba predodređena da budu nefunkcionalna, i onda operacija od deset sati i spajanje u jedan danas funkionalni penis kod dvadesetogodišnjaka. Ovo je jadan, a ovakvih je na stotine, koji zavređuju pažnju da se pomenu.

Zbog čega volite svoj posao? Navedite neke situacije na koje ste ponosni.

– Jedan poznati filozof je rekao: „Nemojte se truditi da nađete posao koji volite, trudite se da zavolite posao koji radite“. To je životna istina koju ja prenosim i svojim radom na moje studente i učenike. Ponosan sam na sva svoja dostignuća, na svoju porodicu, saradnike i sve učenike koji su nastavili da koriste stečena iskustva i primenjuju ih u svojim praksama.

Koliko Vam znači to što su Vaši pacijenti zadovoljni?

– Uspeh hirurškog lečenja je samo kada pacijent potvrdi to svojim zadovoljstvom. Zato je bitno slušati ih, pratiti i menjati svoje stavove ukoliko vam oni prenesu neke lične stvari koje možete smatrati nedostatkom svog rada. Ne smemo biti isključivi i potencirati naša vrhunska hirurška dostignuća. Ostavimo da o tome sude naši pacijenti i drugi koji su upućeni u vaš rad bilo direktno ili putem vaših publikacija i naučnog doprinosa.

Ocenite gde je srpska medicina, prvenstveno hirurgija u odnosu na svet?

– Ponosan sam što je ime mog fakulteta priznato uz priznanje mene kao naučnika i hirurga. Nije mala stvar da vam pune licence bez dodatnih testova, ispita, nostrifikacija potvrde zemlje kao što su SAD ili Velika Britanija. Uz mene je i Beogradski medicinski fakultet i Kruševačka gimnazija i OŠ „Nada Popović“, dakle svi oni koji su me gradili godinama, da uz porodično vaspitanje i tradiciju, pokažem svetu da Srbija postoji. Zahvaljujući tome, mi imamo jako puno doktora koji su se otišli u svet i ostvarili značajne rezultate.

Šta biste poručili mladim lekarima, koji se nalaze na početku karijere?

– Da veruju u sebe i prate svoje vizije. Samopouzdanje se stiče radom i učenjem. Onaj ko vlada znanjem neće imati problem da to znanje plasira bilo gde. Nema lakog puta i uspešne karijere preko noći. Ne bar u medicini, zato, samo napred.

Šta mislite o tome što sve više lekara odlazi iz Srbije? Šta treba učiniti kako bi se to sprečilo?

– Danas postoji fluktuacija stanovništva na svim meridijanima; kod nas su uslovi za život isti za svakoga, gde pre svega mislim na finansijsku potporu. Mislim da nam nedostaje sistem vrednovanja u smislu produktivnosti, i da je sve isto za svakoga, ali u okviru iste branše jedan od razloga za odlazak mladih i uglavnom uspešnijih u svet. Jedan jednostavan primer je sistem vrednovanja različitih branši u našem društvu, recimo IT sektor, bankarstvo ili medicina; svi studiramo i zabršavamo na istim univerzitetima, ali je vrednovanje našeg rada drugačije. Nekome je bitnije da vrednuje više bankarski sistem od unapređivanja zdravlja, zato imamo potrebu da idemo i potražimo mesta gde će naš rad biti dovoljan da živimo u skladu sa svojim zvanjem.

Doktor cenjen u svetu

Miroslav Đorđević je rođen 1965. godine u Kruševcu. Osnovne studije, završio je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Dr Miroslav Đorđević je vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, naučni savetnik Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, kao i vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Načelnik je Centra za dečju hirurgiju Univerzitetske dečje klinike. Obavlja dužnost šefa katedre za specijalističku i poslediplomsku nastavu iz dečje hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Predsednik je Komisije za transrodne poremećaje pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. Profesor Đorđević je autor ili koautor u brojnih naučnih radova. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, uključujući nagrade Evropskog udruženja urologa, Nemačke urološke asocijacije i Evropskog udruženja za seksualnu medicinu. Dobitnik je Godišnje nagrade Medicinskog fakulteta u Beogradu za najveći naučni doprinos u 2015. godine, osnivač je Beogradskog Centra za genitalnu rekonstruktivnu hirurgiju, koji godišnje poseti 15-20 stručnjaka iz celog sveta, kako bi razvijali svoja znanja i veštine u sklopu rada ovog priznatog centra.

Foto: Privatna arhiva

Marija Janković