Pripreme za završni ispit: Matura mala a briga velika

Probni završni ispit za male maturante, koji se svake godine organizuje kako bi se simulirali uslovi završnog ispita i proverilo znanje učenika, polagalo je oko dve hiljade osmaka sa teritorije Rasinskog okruga, na 40 lokacija. Kako smo uspeli da saznamo iz Školske uprave prosečan broj bodova osvojen iz predmeta srpski jezik i književnost bio je 10,53 iz matematike 10,29 a najveći prosek od 13,90 bodova postignut je iz geografije kao jednog od izbornih predmeta. Nastavnici iz OŠ „Nada Popović“, kažu da su postignuti rezultati u granicama očekivanog, ali savetuju učenike da nastave sa radom do juna, kako bi postigli još bolji uspeh

– Prosek iz matematike nešto je lošiji nego prošle godine i to za 0,2 poena, a iz srpskog čak za dva boda, jer prošle godine je prosek bio 12,14. Na kombinovanom testu koji su prošle godine radili đaci prosek je bio 13,54, što ne možemo da poredimo sa ovogodišnjim testom, na kom su đaci mogli da se opredele za samo jedan predmet od pet. Škole uveliko prave operativne planove kako bi se ovaj uspeh poboljšao do juna-kaže Zoran Asković načelnik Školske uprave.

Prosečan broj bodova na testu iz istorije bio je 11,58 dok je iz hemije bio 11,75 a iz fizike 11,95. Iz biologije je prosek bio 12,29 dok je najuspešnije urađen test iz geografije sa prosekom  13,90.

Broj bodova se od škole do škole razlikuje u nijansama. U OŠ „Nada Popović“ prosek iz srpskog bio je 11,37 poena, a učenike su najviše mučili zadaci koji se odnose na tumačenje književnog dela, zadatak iz leksike koji je zahtevao da se odredi značenje reči, a kao teško, doživeli su i pitanje koje se odnosilo na sintagme.

– Pored površnosti sa kojom neki učenici pristupe izradi testa, smatrajući da su rezultati irelevantni, kao razlog za lošije rezultate na pomenutim pitanjima mogla bih navesti slabe čitalačke navike dece, jer ovo su pitanja koja podrazumevaju širinu i informisanost do kojih se dolazi jedino čitanjem. To se uglavnom može prepoznati kao problem i tokom redovne nastave pa ovakvi rezultati ne čude – smatra Marija Anđelović, nastavnica srpskog jezika iz OŠ „Nada Popović“.

Dobro su urađeni zadaci iz pravopisa i većeg dela gramatike.

– Zanimljivo je da učenici solidno savladavaju ishode postavljene na naprednom nivou, dok se problemi javljaju kod nekih pitanja sa osnovnog nivoa. Iz oblasti jezika najslabije je urađena sintaksa, a u književnosti je to tumačenje dela. Đaci su vrlo rasterećeno pristupili ovom ispitu, nije bilo pritisaka, ne ocenjuje se, a mnogi od njih su ovo shvatili baš kako treba, kao proveru realnog stanja, znanja i sposobnosti na osnovu koje se može izgraditi strategija za dalji rad. Očekujem dosta bolje rezultate u junu jer će se i sama priprema pojačati, a i učenici ozbiljnije prilaze svemu kada znaju da im od toga zavisi upis u željenu srednju školu.

Priprema za završni ispit se odvija na svakom času srpskog jezika i književnosti, jer obimnost i kompleksnost predmeta zahtevaju kontinuitet u radu.

– Većina naših učenika aktivnije se priprema tek u osmom razredu a intenzitet i vreme potrebno za pripremu je uslovljeno stečenim znanjima. Drugo polugodište bi možda predstavljalo onaj momenat kada je potrebno aktivnije se posvetiti učenju, a pojačati tempo kako se bliži sam termin završnog ispita –smatra ova nastavnica.

Učenici danas imaju olakšavajuću okolnost – mnoštvo materijala za učenje, vežbanje i pripremu dostupno je onlajn, besplatno, za privatne časove uglavnom se opredeljuju učenici koji su dosta gradiva propustili.

– U svom prirodnom digitalnom okruženju učenici mogu da vežbaju na sajtu e-Vežbaonica.Pored toga, svaki predmetni nastavnik identifikuje slabosti đaka, odeljenja, i u tom smislu organizuje pripremnu nastavu. Privatni časovi mogu biti neophodni, ali za one koji nisu učili na vreme i koji su i ranije imali probleme u savladavanju gradiva iz srpskog jezika. Najvažniji je stav pojedinca, svesnost i želja da se nauči, sve ostalo se može postići uz manji ili veći trud.

Čitav odnos društva prema obrazovanju, zatim odnos prema maternjem jeziku i književnom stvaralaštvu, projektuju i odnos đaka prema školi i konkretno prema ovom predmetu. Prisutna je letargičnost, nezainteresovanost i tendencija da se unižava i umanjuje značaj ovog predmeta.

– Čovek se ostvaruje, privatno i u društvu, kroz jezik, što siromašniji jezik, siromašnije su i veze i ostvarenja na tim relacijama. Ljuti protivnici su nam pogrešno usmerena digitalizacija i znakovni jezik, kako bih ga nazvala, vrsta sve manje verbalne komunikacije, koja degradira i unazađuje naš divan jezik. Ipak, postoji određeni broj dece koja prema ovom predmetu gaje naklonost i shavataju opšti značaj jezika i književnosti. Zbog njih vredi truditi se jer njihov entuzijazam i dostignuća nas vode i stalno podsećaju zašto je lepo baviti se ovim poslom – ističe ova nastavnica.

Matematika ne prašta propušteno

Pripreme za završni ispit iz matematike počinju sa polaskom u školu, još u prvom razredu. Učenje matematike kontinuiran je proces, a znanje i veštine se stiču na svakom času, kroz svaki rešavan zadatak.

– Kurikulum nastave matematike u osmom razredu je maksimalno u službi pripreme za završni ispit, pa se obnavlja gradivo tokom čitave godine na redovnim časovima u školi. Sistematizacija gradiva kroz pripremnu nastavu obično nastupa u drugom polugođu i intenzivira se nakon prolećnog raspusta. Funkcija probnog završnog ispita iz matematike i ostalih predmeta je višestruka: solidan je pokazatelj trenutne pripremljenosti đaka za finalno testiranje koje ih očekuje na kraju osmogodišnjeg školovanja, ali služi i da se učenici upoznaju sa procedurama koje prate sam završni ispit i oslobodi ih stresa, koji je neminovan – objašnjava Valentina Nikolić, nastavnica matematike u OŠ „Nada Popović“.

Zbirka za pripremu završnog ispita iz matematike može pomoći u obnavljanju gradiva ali i u nadoknađivanju propuštenog.

– Zbirka svake godine istrpi neke promene, ali su one minimalne: jednocifren broj zadataka se zameni novim. Imajući u vidu da zbirka sadrži 450 zadataka, to je skoro zanemarljivo. Apsolutno se može vežbati i iz prošlogodišnje zbirke ili one odštampane pre 2 ili 3 godine. Uz svakodnevno vežbanje, i to ne samo iz te zbirke, već i kroz redovnost u izradi domaćih zadataka, uspeh na završnom ispitu se zaista značajno može popraviti u odnosu na razultat sa probnog – smatra ova nastavnica.

Ove godine na probnom završnom ispitu u OŠ “Nada Popović“ prosečan broj bodova bio je 10,6, što je u skladu sa višegodišnjim prosekom škole, a očekivanje je da se taj prosek na završnom poboljša bar za 2 poena.

– Đaci su relaksirano ali odgovorno pristupili polaganju probnog završnog ispita. Matematika se najduže radila; posle sat i po rada je većina đaka završila sa izradom i napustila učionice, ali je bilo učenika koji su do poslednjeg momenta rešavali zadatke. Narednog dana su dosta brže završavali testove iz srpskog jezika i izabranog predmeta. Praksa pokazuje da test u junu nije teži ni zahtevniji od ovog martovskog. Nastavnici uvek iskoriste period od aprila do juna za intenzivniju pripremu đaka tako da se i znanje i samopouzdanje učenika podignu za završno testiranje.

Na probnom završnom ispitu najbolje su urađeni zadaci iz oblasti Obrada podataka kojih je bilo 5 na ovom testiranju, dok je standard ostvaren u 4 zadatka. Solidno su urađeni zadaci i iz oblasti Brojevi i operacije sa njima a standard je ostvaren i u zadatku iz oblasti Merenje.

– Najslabije je urađen zadatak naprednog nivoa iz gradiva koje u trenutku polaganja još uvek nije obrađeno na redovnim časovima matematike, mada je nekoliko učenika uspešno postavilo i rešilo tačno i taj zadatak – primena sistema linearnih jednačina sa dve nepoznate u zadatku sa zlatom. Bez obzira što je uspešnost rešavanja tog zadatka bila oko 4%, prosečna ostvarenost standarda zadataka naprednog nivoa je bila 31%. Kada analiziramo oblasti standarda, najmanje uspeha đaci imaju u zadacima iz Geometrije i Algebre – navodi nastavnica Valentina Nikolić.

Biologija omiljeni izborni, ali bez zbirke?

Ranijih godina đaci su polagali kombinovani test, koji je ispitivao znanje iz pet predmeta: fizike, hemije, biologije, istorije i geografije, a koji se sastojao od 20 pitanja. Od ove godine đaci polažu samo jedan od ovih pet predmeta, za koji su mogli da se izjasne još krajem prvog polugodišta. Od ukupnog procenta osmaka koji završavaju osnovnu školu u Srbiji, ali i u Rasinskom okrugu najveći broj je izabrao biologiju kao izborni predmet.

– Biologiju je polagalo oko 60% ukupnog broja učenika 8. razreda. Opredeljenje učenika u ovom broju baš za biologiju može se tumačiti iz više uglova ali recimo da učenici vole biologiju kao očiglednu, slikovitu, opipljivu nauku koja izučava prirodu i živa bića, zapravo sve ono što je tu negde oko nas, te im se kao takva čini najprijemčivijom i najpoznatijom – kaže Irena Miljković, nastavnica biologije iz OŠ „Nada Popović“.

Nažalost, uvođenje ove novine ne prati i adekvatna zbirka zadataka odvojeno za svaki od 5 predmeta koji su u ponudi učenicima za odabir kako je bilo očekivano. Ministarstvo je i za ovu školsku godinu izdalo jedinstvenu zbirku zadataka iz biologije, fizike, hemije, geografije i istorije, što dodatno otežava spremanje đaka.

– Ova zbirka sadrži 112 zadataka iz biologije što je prilično skromno za obimnost predmeta koji se uči od petog do osmog razreda osnovne škole. Nadam se da je ovo poslednja godina bez posebno urađenih zbirki za svih 5 predmeta. Očekujem da uvedenu novinu isprati adekvatna, kvalitetna i sadržajna zbirka zadataka koja će učenicima olakšati pripremu i rad.

Iako „prava zbirka“ ne postoji, đaci su upravo najveći broj bodova osvojili na testu iz izbornog predmeta.

– Zadaci nisu bili teški što nikako ne znači da se treba opustiti. Treba intenzivirati rad i održati kontinuitet do zvaničnog završnog ispita. Učenici bi trebalo na pripremne časove da dolaze redovno i da obnavljaju i utvrđuju stečeno znanje. Na raspolaganju nam je platforma „Teams“ koju ćemo primeniti po potrebi. Učenici, za sada, pohađaju časove pripremne nastave u zadovoljavajućem broju, a preporuka je da to bude u punom sastavu. O tome često razgovaramo i čini mi se da učenici ozbiljno prilaze svojim obavezama, a sve u cilju postizanja što boljih rezultata na završnom ispitu.

Podsećamo, Pravilnikom o programu završnog ispita definisano je da svaki učenik može imati 60 bodova maksimalno za uspeh iz škole, dok 40 bodova nose testovi i to tako što je maksimalan broj bodova iz matematike i srpskog jezika po 14, a iz izbornog predmeta 12. Završni ispit učenici osmog razreda će polagati 21, 22. i 23. juna.

Marija Janković