Priprema dece za polazak u školu

Polazak u školu predstavlja veoma značajan korak u životu deteta, ali i njegovih roditelja. Spremnost za provođenje vremena u školskim klupama obuhvata emocijalnu i socijalnu zrelost, kao i određen stepen razvoja intelektualnih sposobnosti. Da bi dete što lakše savladalo zahteve školskog plana i programa neophodan je određeni sklad u razvoju na svim poljima

Prvi septembar jeste važna etapa u životu mališana i označava jedan lep početak, ali ipak postoje brojni izazovi sa kojima će morati da se susretnu. Deca ne samo da postaju starija i zrelija, već uče i stiču nove navike, upoznaju novo okruženje i veštine koje će im značiti tokom celog života. Da bi se deca adekvatno pripremila za ovaj period, uključenost roditelja i cele porodice je od izuzetne važnosti.

– Posle bogatog osamnaestogodišnjeg iskustva u radu sa decom u školi, dispanzeru, a i sada u Domu zdravlja „Medicus Universalis“, mogu reći da je polazak u školu svečani događaj koji pamti svako dete. Deca se u ovom periodu susreću sa novim prostorom, novim licima i obavezama na koje treba da odgovori. Kako će dete prihvatiti školske obaveze zavisi od više faktora. Važno je da li mentalni uzrast deteta odgovara kalendarskom uzrastu, tj. da li intelektualna, emocionalna i socijalna zrelost odgovara uzrastu deteta – navela je Milica Miletić, psiholog-psihoterapeut.

Intelektualna zrelost se odnosi na nivo mentalnih funkcija kao što je opažanje, govor, pamćenje, uviđanje odnosa između uzroka i posledica, prebrojavanje predmeta i sl. Dete pri polasku u školu ne mora znati da čita i piše, tome će ga najbolje naučiti učitelj. Potom, socijalna spremnost je vezana za mogućnost sticanja specifičnih oblika ponašanja potrebnih za uspostavljanje i održavanje društvenih veza.

To posebno znači da je dete spremno da stupi u kontakt sa nepoznatim osobama, ali ne uz strah, već uz oprez.

– Od neizmerne važnosti za mališane je spremnost roditelja da im na pravi način pomognu i obezbede potrebne uslove za uspešan rad. Neophodno je redovno i na miran način razgovarati sa svojim detetom kako bi se oslobodilo predrasuda i straha od škole, a isto tako ova institucija ne sme biti idealizovana u očima deteta, zato što može doći do razočarenja i stvaranja osećaja manje vrednosti pri prvom neuspehu. To se postiže objašnjavanjem da je škola ustanova u kojoj se stiče znanje i stvaraju predivna prijateljstva – ističe Milica.

Pre septembra, ali i u narednom periodu potrebno je da se roditelji bave detetom u svakom trenutku, da imaju vremena za njega i njegove potrebe, da se druže sa njim i omoguće mu druženje sa drugom decom, takođe i da se igraju, jer je poznato da se kroz igru najviše uči.

Važno je podsticati dečiju radoznalost i omogućiti im da iskažu ono što misle i osećaju, kao i da savladaju što više veština, jer je za dobar start u školi neophodna razvijena motorička spretnost.

– Svom detetu treba verovati, pohvaliti ga i nagrađivati za sve što dobro odradi, međutim, te nagrade ne smeju biti uslovljene, npr. „Ako uradiš domaći dobićeš slatkiše“, već dete nagradom samo treba motivisati. Osim pohvala za uspehe, potrebno je deci ukazivati na greške i propuste, ali se obavezno držati konkretnog propusta, ne baviti se prethodnim, ne kritikovati i omalovažavati dete, jer i dete je ličnost. Prvenstveno u svakoj situaciji treba ostati smiren, jer se na dete prenosi stres koji osećaju roditelji. Prilikom ovakvih razgovora razvijaju se osećanja, stiče sigurnost, poverenje, samostalnost i odgovornost – kaže psiholog.

Odvođenje deteta da upoznaje prostor u kome će boraviti tokom školskih dana nije neophodno, kao ni zajednička kupovina školskog pribora, neće mnogo uticati na dete, ukoliko mu je dobro objašnjeno šta ga u školi očekuje. Odlazak na spavanje ne bi trebalo korigovati poslednjih dana raspusta, jer može negativno uticati na stav deteta prema obavezama, već uvek treba biti u slično vreme, kako je organizam naviknut.

– Nakon polaska u školu detetu uvek treba pomagati, biti pored njega i reći mu šta treba da uradi, ali ne izvršavati njegove obaveze, posebno domaće zadatke. Važno je da se dete postepeno uvede u radne obaveze, a roditenji su u obavezi da mu stvore potrebne uslove za učenje i prostor koji je fizički odvojen od prostora za igru, kako mu igračke ne bi odvlačile pažnju. Po mogućnosti, idealno bi bilo obrazovati kutak sa radnim stolom, mesto koje će biti dobro osvetljno i bez buke. Ne treba zaboraviti da polaskom u školu ne prestaje detinjstvo, mališani zadržavaju pravo za igru, samo je ta igra sada kreativnija jer je dete zrelije. Da bi dete odraslo u stabilnu i psihički zdravu ličnost neophodno je voleti ga i praštati njegove postupke – rekla je Milica, psiholog-psihoterapeut.

J.S.