Priče o humanosti: Ugroženi pomoć dočekuju uz suze i osmeh

Humanitarno udruženje „Mi pomažemo, priključite se i vi“ organizovalo je preko 2.000 akcija, a o 80 porodica brinu tokom cele godine. Osnivačica Danica Dimitrijević Petrović, inače majka troje dece, ideju da pokrene ovu humanu misiju dobila je nakon što je i sama prošla kroz težak životni period, kada je i shvatila koliko ruka prijateljstva znači u teškim trenucima

-Izvesno vreme ostala sam sama sa troje male dece, živeli smo tada u teškim uslovima a nisam bila u mogućnosti da radim. Osećaj beznađa koji me je obuzeo ne može se opisati rečima. Tada sam shvatila koliko znači kada znate da ipak niste sami, da postoji neko ko će vam pružiti ruku kada vam je teško- kaže Danica, žena koja je uspela da prevaziđe poteškoće, nakon čega je i odlučila da pomaže drugima.

Na samom početku Danica je sa još nekoliko ljudi dobre volje pomagala neformalno, da bi pre dve godine osnovala udruženje koje je do sada organizovalo preko 2.000 akcija.

–Tek kada uđete u tu priču, shvatite koliko ima empatičnih ljudi, bez obzira što danas vlada mišljenje da većina gleda samo sebe. To jednostavno nije tačno. Dosta je onih koji žele da pomognu, od firmi do pojedinaca. Većina želi da ostane anonimna, ima i onih kojima je važno da se zna da su pomogli. Kako god, svi oni su ljudi dobrog srca koji su usrećili nekoga u teškim trenucima- navodi naša sagovornica.

Danica kaže da je svaka poseta ljudima koji žive teško uvek puna emocija, te da neretko pomislite koliko treba snage i istrajnosti da bi se opstalo kada bolest zakuca na vrata, pa ne možete da radite kako biste prehranili decu.

– Ima puno teških priča, a jedna od najemotivnijih je priča o samohranom ocu sa dve devojčice. Mama koja je radila i zarađivala preminula je i deca su ostala sa radno nesposobnim ocem. Devojčice su nas dočekale, skuvale kafu, osmehivale se i onako male želele da nam na svaki način pokažu kako im je drago što smo tu. Otac je bio vidno utučen što nije u mogućnosti da svojoj deci omogući bezbrižno detinjstvo- priča naša sagovornica.

Da su reakcije ljudi gotovo uvek iste kada im pružite ruku prijateljstva, svedoči ova humana žena.

–Uglavnom su deca ta koja nas dočekuju sa osmehom na licu, dok su roditelji većinom tužni, neretko i zaplaču kada nas ugledaju. Utisak je da su to suze olakšanja, ne toliko zbog pomoći koju donesemo, koliko zbog činjenice da ih se neko setio. Znate, kada ste nesrećni, siromašni i bolesni, uglavnom ste sami, osećate se izolovano, zaboravljeno……– objašnjava Danica.

I baš zato, trudi se da vreme tih poseta provede što kvalitetnije, da porazgovara sa njima, pokaže razumevanje. To je onda za njih i prilika da otvore dušu, podele svoju muku, a iz tih razgovora uvek se može saznati šta je to još što im je potrebno.

Jedan od potresnijih je i susret sa porodicom gde bolest nije mimoišla ni najmlađe.

–Tata je težak srčani bolesnik, pa je o porodici brinula majka. Devojčica je sa 13 godina obolela od karcinoma, prošla i hemioterapije, hrabro se nosila sa čitavom situacijom i izašla na sreću iz cele priče kao pobednik. Nažalost, u međuvremenu je i mama teško obolela. Preživela je, ali u jednom trenutku više niko nikome nije mogao da pomogne i tim ljudima je pomoć zaista bila  potrebna–  priseća se Danica.

Seća se i mlade žene koja je morala da ode u sigurnu kuću, kako bi se zaštitila od muža nasilnika.

–Tek u sigurnoj kući ova mlada žena je saznala da je trudna. Roditelje nema, a ostatak porodice je se odrekao. Žena je odlučila da rodi to dete, o detaljima ne bih, ali smo se trudili da i njoj pomognemo– kaže Dimitrijevićka.

Humanitarna pomoć koju pruža ovo udruženje raznovrsna je, u zavisnosti od toga šta kome najviše nedostaje.

–Više puta smo organizovali humanitarne večeri za naše bolesne sugrađane kojima je novac potreban za lečenje, imamo 80 porodica kojima redovno nosimo pakete sa osnovnim životnim namirnicama, sredstvima za ličnu higijenu, garderobom, a nekima samo povremeno. Jednoj sugrađanki renovirali smo životni prostor, a jednom sugrađaninu smo uz podršku ovdašnje privatne firme omogućili da svakodnevno dobija topli obrok. Trudimo se da svima pomognemo koliko možemo, da to bude pravedno, a prednost uvek imaju najugroženiji. Ima i situacija gde u prodavnici ostavimo novac kako bi osoba mogla svakog dana da uzme hranu– priča naša sagovornica.

Danica kaže da je svaka donacija dobrodošla i da je svaka velika samim tim što je data od srca. Iako nerado deli donacije na manje ili veće, na našu molbu da ipak pomenemo najveće donatore, kazala je da je to donacija naše sugrađanke koja živi u inostranstvu i kompanije „Behtel- Enka“.

–Porodica Janković iz Švajcarske odjednom je donirala pakete za 30 porodica sa osnovnim životnim namirnicama. Zaposleni u kompaniji „Behtel- Enka“ su za svoj verski praznik poklonili bogate pakete za 20 porodica, sa osnovnim životnim namirnicama, sredstvima za ličnu higijenu, a za bebe su obezbedili pampers i hranu. To je bila njihova želja, da u vreme njihovih praznika usreće i nekoliko naših porodica, što je za svaku pohvalu- rekla je ona.

Iz Humaniratnog udruženja „Mi pomažemo, priključite se i vi“ poručuju da svako kome je pomoć potrebna ali i svi oni koji u svom okruženju poznaju takve ljude, mogu da se obrate putem fejsbuk stranice ovog udruženja.

–Nema stida, nema ustručavanja. Tu smo jedni za druge, a kada pomognemo nekome, naša sreća je ogromna– poručuje na kraju Danica Dimitrijević Petrović. D.P.