Predstava „Hronika palanačkog groblja“ pred publikom u rekonstruisanoj sali

Predstava „Hronika palanačkog groblja“ Isidore Sekulić biće pred kruševačkom publikom premijerno izvedena 23. januara. Biće to istovremeno prva predstava u rekonstruisanoj sali ovdašnjeg pozorišta u kojoj su, nakon skoro tri decenije, zamenjene stolice i pod

U oceni da publika može da očekuje vanvremensku predstavu, onu koji mogu da gledaju sve generacije i koja je uvek aktuelna, složilili su se članovi brojne ekipe, domaći i oni koji gostuju u ovdašnjoj pozorišnoj kući. Iako tekst – zbrika pripovedaka, nije dramski komunikativan, glumci su, kako su kazali, sa uživanjem i lakoćom na njemu radili.

– Ova knjiga Isidore Sekulić je moj omiljeni domaći tekst. Ona je bila prva žena akademik u Srbiji, jedan je od naših najvećih intelektualaca ikada, uvek žilava, žilava i danas jer govori o  nekim našim podelama od pre više od sto godina. Naše podele u društvu su mnogo dublje od ovih aktuelnih, oko kojih svakih dvadeset godina zaumemo strane pa se gložimo. Taj palanački duh o kome ona piše je nešto što nas koči, on se lako uklapa u sve nove sisteme u sve podele, svi ga mi održavamo. Palanka nikada nije neprijatelj, uvek je brižna, palanka se prestavlja kao brižna majka, u stvari je samo jedna destrukcija – kazao je, najavljući predstavu Ivan Vuković, koji potpisuje režiju.

Za Mariju Gašić, koja igra Palanku, rad na ovoj predstavi je najlepši proces rada u njenoj deceniju i po dugoj glumačkoj karijeri.

– Mnogo sam pitanja imala na početku, da li je ta Palanka muško ili žensko, da li je živa ili mrtva, da li je masa, da li je jedna osoba. Jedva čekam da publika vidi predstavu – kazala je ona.

Jedan od starijih članova glumačke ekipe Bojan Veljović kazao je da je Isidora Sekulić ženski pisac koji muški piše, odnosno da je ona bila surova u obradi palanke.  

– Od palanke ne možemo da pobegnemo ni na koji način, u njoj tražimo utočište. Čovek u palanci i kada je mrtav i dalje je pod lupom – kazao je Veljović.

Za glumca Nikolu Rakića predstava ima univerzalnu temu, slojevita je, bavi se pitanjima prolaznosti i zaborava. Suzana Lukić, rodom Kruševljanka, u svom gradu ponovo igra nakon decenije, ali kaže da ima utisak da nikada nije ni odlazila te da se pred ovom glumačkom ekipom našao veliki komad od koga su, nada se, uspeli da naprave dobru predstavu.

Gostujući glumac Aleksandar Djindjić napominje da je ovakva predstava bogatstvo na pozorišnom repertoaru jer mogu da je gledaju sve generacije i tiče se svih nas.

U predstavi igraju i Ema Stojanović i Nebojša Vranić, dramatizaciju potpisuje Jelena Mijović, scenografiju je radila Marija Kalabić, kostimograf je Ivana Mladenović, a za muziku je bila zadužena Irena Popović Dragović. Dramaturg je Jovan Ristić.

Da će publika ovu predstavu premijerno gledati u rekonstruisanom gledalištu napomenuo je upravnik Kruševačkog pozorišta Branislav Nedić, koji je podsetio da je pozorište za zamenu sedišta i poda u sali dobilo pet miliona dinara na konkursu Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“.

– Dobili smo lepo, savremeno gledalište koje je poslednji put rekonstruisano pre 27 godina. Ovo je kapitalno ulaganje u zgradu Pozorišta. U narednom periodu ćemo srediti i zidove, ne samo u sali već u celom pozorištu, sigurno je prošlo desetak godina od kako smo to poslednji put uradili – rekao je on.

Inače, ovo je četvrta premira kruševačkog pozorišta u ovoj pozorišnoj sezoni, a predvidjeno je da ih bude ukupno osam.

Nedić je najavio i da će početkom februara biti održan tradicionalni Festival predstava za decu „Kruška“ na kome će tokom sedam dana biti odigrano 14 predstava.