Predrasude i dalje jače od diplome? – E predrasude anglal maj zurale tare diploma

Iako je u proteklih nekoliko godina porastao broj Romkinja i Roma koji su završili srednje, više ili visoko obrazovanje u praksi oni i dalje teško dolaze do posla, odnosno suočavaju se sa predrasudama poslodavaca i okruženja. Romska populacija se uglavnom zapošljava kroz javne radove. Osim toga rade najmanje plaćene i poslove koje niko drugi neće, a reč je najčešće o poslovima privremenog karaktera

Na evidenciji nezaposlenih lica u Kruševcu na kraju prošle godine bilo je 452 osobe romske nacionalnosti. Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da ih je na kraju 2014. godine bilo 387, odnosno da je u protekle četiri godine rastao broj Roma i Romkinja koji su se prijavili na evidenciju nezaposlenih.

Podaci pokazuju i da se u ovom periodu menjala njihova obrazovna struktura, odnosno rastao je broj onih koji imaju određeno obrazovanje. Na kraju 2014. godine završen treći stepen imalo je 27 nezaposlenih lica, a tri godine kasnije njih 42, broj nezaposlenih pripadnika romske nacionalnosti sa četvrtim stepenom je u posmatranom periodu porastao sa 6 na 14, dok je broj osoba sa visokom školom povećan sa jedne na četiri.

Grad Kruševac, u skladu sa Strategijom za unapređenje položaja Roma 2015 – 2020. godine, samostalno ili u partnerstvu sa donatorima sprovodi mere koje treba da doprinesu obrazovanju pripadnika romske populacije i njihovom zapošljavanju, navode u Gradskoj upravi. Mere se pre svega odnose na obezbeđivanje besplatnog prevoza za romske đake iz seoskih sredina, koji pohađaju srednju školu te na zapošljavanje onih koji imaju najniži stepen obrazovanja.

Obrazovane Romkinje i Romi povremeno mogu da nađu zaposlenje koje odgovara njihovom obrazovanju kroz određene projekte, ali je reč o privremenom angažovanju od po nekoliko meseci.

Iskustvo pokazuje da se Romi i Romkinje uglavnom zapošljavaju kroz javne radove, da, osim toga, rade najmanje plaćene i poslove koje niko drugi neće, da su to najčešće poslovi privremenog karaktera. I kada imaju potrebno obrazovanje oni se suočavaju sa predrasudama i problemom diskriminacije.

Redakcija lista GRAD je tokom proteklih nekoliko godina sprovela više projekata koji su se bavili različitim ciljnim grupama romske populacije i došli smo do saznanja da se često dešava da poslodavci odustaju od zapošljavanja radnika, pogotovu u trgovinama, pekarama i slično, kada shvate da su romske nacionalnosti.

Prepreke na koje nailaze obrazovani Romi i Romkinje tokom traženja posla u struci mogu da deluju destimulativno na čitavu romsku zajednicu, koja to može da shvati kao poruku da su, bez obzira na školovanje, za njih «rezervisani» slabo plaćeni, «prljavi» i necenjeni poslovi.

Problem diskriminacije prepoznaje i lokalna Strategija za unapređenje položaja Roma u kojoj je navedeno da je potrebno organizovati susrete privrednika, sindikata i  romskih udruženja, a radi dobijanja evidencije o broju upošljenih Roma i razbijanja predrasuda o ovoj kategoriji  kod poslodavaca.

Paša goda kaj an kala nekoliko breš barilo o brojo thare Roma I Ronja save završon srednje ili učo obrazovanje ane praksa i pale phare arisen đi ka bućipe, suočimpe sa predrasude tharo poslodavco I tare aver okolina. E romani populacija uglavnom cerel bući pe ravne radura. Paša e bući save von ćeren si majzala poćindi I gola buća niko aver ni mangel te ćerel, a goda si e buća save si privremene.

Pe evidencija tharo nezaposleno them ano Kruševco po krajo tharo breš savo nakhlo sasa 452 them thare romani nacinalnost. E podatkura thare Nacionalno služba phenen kaj po krajo 2014. Breš o brojo thare roma save sesa pe evidencija sasa 387, i kaj ane kala zadnje štar breš barilo o brojo thare Roma I romnja save prijavisalje pe evidencija thare nezaposlene.

E podatkura phenen kaj ane kala nekoliko breš menjosajli lenđi obrazovano struktura, kaj barilo o brojo thar kola Roma save silen odredime obrazovanje. Po krajo 2014. Breš 27 Roma/Ronja  završosade trito stepeno, trin breš pala goda 42 pripadnikura tare romani nacionalnost save silen štarto stepeno barilo tare 6 pe 14, a o bojo tare roma sa učo obrazovanje barilo thare jek pe štar.

O foro Kruševco ano sklado sa e Strategija the unapredilpe o oložajo thare Roma 2015-2020. Breš, korkore ili ano partnerstvo sa e donatora ceren mere save trubun te pomasaren te obrazujimpe e romani opulacija I tehe arakenlepenđe e bući, phenen ane Foresi uprava.Gola mere trubun te obezbedin besplatno prevozo za e romane đakura tare gava, save đan ane srednjo sikavni i the zapolinpe kola save silen majcikno stepeno tharo obrazovanje.

E Roma i Romnja save silen obrazovanje šaj te araken povremeno nesavi posla savi odgovoril kole so završosade mašar e projektura ali goda si privremene buća tare nekoliko čhona.

O iskusvopenel kaj e Roma i Romnja uglavnom ćeren bući kroz e javne radura, i majzala poćinde buća save aver them ni ćeren i goda si buća save si privremene. I kana siln obrazovanje arakenpe e predrasude I sa o problem thare diskriminacija. E Redakcija FORO ane kala  nekoliko breša ćerda majbut projketura save pende tare majbut ciljne grupe thate romani populacija i saznajisade kaj često desilpe te e posodavcura ni mangen te den bući, pogovo ane trgovina ane pekare kana diken kaj si Roma gola save trbun the ćeren bući.

E prepreke pe save den e Roma i Romnja save silen obrazovanje šaj the delujin pe sasti romani zajednica, savi goda šaj the shvatil sago poruka, kaj bez obzira po sićope za lenđe šaj te arakenpe samo buća kaj si zala poćinde, “melale” I najcenime.

O problem thare diskriminacija pinđarel i e Lolalno Strategija the unapredilpe o položajo thare Roma ane savi si pisome kaj mora the organizujilpe te araknpe e privrednikura, sindikatura i romane udruženja , the bi dobilape o brojo thare Roma save ćeren bući i the pađon e predrasude tar kaja kategorija ka poslodavcura.

J.B.