Poruke vozačima automobila: Kolovoz nije samo za automobile

U ovo doba godine na našim ulicama povećan je broj biciklista, mopedista i motociklista. U poslednje vreme beleži se i trend rasta broja trotineta u saobraćaju

Ovo je svakako nov ambijent kome inače težimo, jer je Grad Kruševac, kao i većina evropskih gradova usvojio postulate razvoja urbane mobilnosti, koji bi u konačnom rešenju trebalo da smanje broj automobila, a da razviju alternativne prevoze. Za sada, to još uvek nije zaživelo, pa naši vozači putničkih automobila smatraju da je kolovoz isključivo namenjen njima, a da svi ostali “smetaju“ u bezbednom odvijanju saobraćaja.

Naravno da to nije tako

Potpuno jednako pravo da u saobraćaju učestvuju imaju i biciklisti, mopedisti i motociklisti.

Čak i oni koji se ne bave statistikama saobraćajnih nezgoda imaju priliku, naročito u letnjem periodu da na medijima čuju vesti: poginuo motociklsta, teško povređen mopedista, oboren biciklista…

Neću govoriti o statistici poginulih i povređenih ranjivih kategorija u saobraćaju što vozači dvotočkaša svakako jesu, nego ću dati preporuke za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.

Vozači automobila moraju da imaju dodatni oprez, naročito u gradskim sredinama, gde se očekuje povećan broj biciklista i mopedista. Obično vozači prave grešku u desnom skretanju gde ne izvrše radnju uveravanja, a za očekivati je da tu upravo bude neko od dvotočkaša.

Pored toga, moramo da se naviknemo da u gradskoj sredini vozimo 30 km/h kako bi imali vremena da reagujemo i u situacijama kada se na primer u zoni putanje pojavi trotinetista.

Saobraćajnice imaju svoj kapacitet, broj biciklističkih staza i traka se iz godine u godinu povećava, tako da, što se tiče vozača automobila, moramo da radimo na promeni svesti o ranjivim učesnicima u saobraćaju.

U svim evropskim gradovima veličine Kruševca čitavi kvartovi se proglašavaju zonom 30, pa se nadam da ćemo i mi pratiti ove trendove. Brzina je, pored ostalih uzroka dominantna, kada je u pitanju saobraćajna nezgoda u kojoj učestvuju automobil i ranjive kategorije u saobraćaju.

Iako po našem zakonu o bezbednosti saobraćaja biciklisti ne moraju da nose kacigu, moja je preporuka da ipak to čine, jer u slučaju pada najbitnije je zaštititi glavu.

Pored toga, moraju da imaju ispravnu svetlosnu signalizaciju na biciklu i preporuka je da garderoba koju nose bude sa retrorefleksijom jer je za njih veoma važno da budu vidljivi u saobraćaju. Kretanje po putu uz desnu ivicu saobraćajne trake ili biciklističkom stazom ili trakom.

Nikako ne prelaziti pešački prelaz vožnjom nego pešice

Mopedisti bi, naročito oni koji su po starom Zakonu dobili dozvolu za upravljanje mopedom dobijanjem dozvole za upravljanje putničkim vozilom, trebalo da pohađaju dodatni broj časova kako bi savladali tehniku vožnje.

Primećujem da vozači mopeda koriste neadekvatne zaštitne kacige (građevinski šlemovi, neatestirane „open“ varijante i slično) kako bi samo zadovoljili formu.

Ako pogledamo suštinu, kacigu nosimo da nam u slučaju saobraćajne nezgode ili pada sa motora sačuva glavu. Kaciga mora da bude atestirana i bez obzira na vremenske prilike i visoke temperature mora da bude zakopčana.

Motociklisti, pored „ful face“ atestirane kacige moraju da koriste i ostalu zaštitnu opremu (rukavice, štitnik za kolena, štitnik za laktove ) i obavezno moraju da imaju zaštitno odelo koje bi trebalo da bude u jarkim bojama radi bolje uočljivosti.

Što se tiče ekspanzije trotineta na našim ulicama preporuka je, naročito dok se ne usvoji novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, da sa maksimalnom pažnjom, na bezbednim mestima zadovolje svoju potrebu za ovim prevoznim sredstvom.

Srećan put!!!!
Dragan Blažić, dipl. ing. saob.