Poljoprivredni stručnjaci savetuju – pripremite zemljište za podizanje voćnjaka

S obzirom na to da je jesen idealno vreme za podizanje novih voćnjaka u letnjem periodu posebnu pažnju treba posvetiti izradi plana zasada kao i pripremi zemljišta za sadnju

Stručnjaci napominju da proizvođači treba da znaju da se greške napravljene prilikom podizanja voćnjaka kasnije ne mogu lako ispraviti. Objašnjavaju da je cilj uređenja i pripreme zemljišta za podizanje voćnjaka stvaranje uslova za što bolji prijem, porast, razvoj i plodonošenje, obradu zemljišta, đubrenje, zaštitu voćaka od prouzrokovača bolesti i štetočina, suzbijanje korova, navodnjavanje, berbu i transport plodova. 

– Izrada plana podrazumeva određivanje rednog i međurednog rastojanja u zavisnosti od odabrane sorte i podloge kao i raspoložive mehanizacije. Priprema se odnosi pre svega na uređenje zemljišta, ali i obradu sa đubrenjem. Uređenje zemljišta podrazumeva krčenje rastinja, vađenje panjeva, uklanjanje velikog kamenja i nivelaciju terena ukoliko je potrebno. Zakorovljene površine tretirati herbicidima, a zatim uraditi duboko oranje, odnosno rigolovanje, dva, tri meseca pre planirane sadnje voćaka. Ukoliko se rigolovanje obavi na vreme, odnosno tokom leta, ima dovoljno vremena da se zemljište postepeno slegne do planirane sadnje voćaka u jesen – kaže Snježana Vujinović, svetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi. 

Ona napominje da pre zasnivanja zasada, posebnu pažnju treba posvetiti i đubrenju, jer ono ima za cilj da nivo hraniva dovede do optimalnog, posebno fosfora i kalijuma, koji treba da se nađu u zoni korenovog sistema. 

– Prvo treba uraditi hemijsku analizu zemljišta i na osnovu nje odrediti vrstu i količinu đubriva. Hemijsku analizu zemljišta na osnovne parametre kontrole plodnosti zemljišta, poljoprivrednici mogu da urade u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Kruševcu – podseća ona. 

Dodaje da je meliorativno đubrenje pred rigolovanje jedna od najvažnijih mera koje treba da prate pripremu zemljišta za sadnju te da se tim načinom đubrenja iz osnova menja nivo plodnosti zemljišta i značajno povećava količina pristupačnih oblika hranjivih elemenata u zemljištu. 

– Đubriva koja se koriste za meliorativno đubrenje sadrže veću količinu fosfora i kalijuma, a manju azota. Pored unošenja fosfora i kalijuma meliorativnim đubrenjem, neophodno je zemljište obezbediti i organskom materijom, a to se najčešće postiže unošenjem stajnjaka. Njegova upotreba obezbeđuje zemljištu bolju mikrobiološku aktivnost i vodno vazdušni režim, a sve to kasnije doprinosi boljem i lakšem usvajanju hranjivih elemenata u toku rasta i razvoja voćaka, a samim time i povećanju prinosa – savetuje ona.