Poljoprivredni fakultet u Kruševcu: Studijski programi i vizija razvoja

Nedavno je i na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu – Univerziteta u Nišu započeta nova akademska školska godina. Sedmu godinu zaredom, novopečeni studenti poljoprivrede su krenuli na predavanja u ovoj visokoobrazovnoj ustanovi koja ukupno broji 200 studenata. Detaljnije o samom fakultetu, razgovarali smo sa dekanom prof. dr Ivanom Filipovićem

Piše: Nikola Lazić

Na osnovnim akademskim studijama (OAS), postoje tri studijska programa. To su voćarstvo i vinogradarstvo, ratarstvo i povrtarstvo i stočarstvo. Pored osnovnih studija, na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu imaju akreditaciju i za master akademske studije (MAS) poljoprivreda sa četiri modula gde pored stočarstva; ratarstva i povrtarstva; voćarstva i vinogradarstva, postoji i modul zaštita bilja.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta, prof. dr Ivan Filipović istakao je da je najveće interesovanje studenata za smer voćarstvo i vinogradarstvo kako na osnovnim, tako i na master akademskim studijama, dok je na masteru veliko interesovanje i za modul zaštite bilja.

– Poslednjih godina, upisujemo između 45 i 50 studenata na budžetu. Imamo i jedan broj studenata koji se opredeljuju za samofinansiranje. Odnosno, u početku je takav njihov status zbog prelaska sa drugih visokoškolskih ustanova kod nas, pre svega sa poljoprivrednih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, ali kasnije i oni postaju budžetski studenti. Ove školske godine se upisalo 32, 33 brucoša, uz nekoliko starijih studenata koji su obnovili godinu, ukupno imamo oko 45 studenata na prvoj godini OAS-a. Ukupan broj studenata na fakultetu je oko 200 na svim godinama, računajući i prvi i drugi stepen studija.

Prva generacija studenata Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu je upisana oktobra 2018, pa su ove školske godine upisali sedmu generaciju učenika na osnovnim akademskim studijama. Trenutno, na prvom stepenu studija primaju 75 studenata na budžetu, dok na masteru akademci mogu konkurisati za 32 budžetska mesta.

Stručna praksa i saradnja sa poljoprivrednim gazdinstvima

Studenti druge, treće i četvrte godine imaju radnu i stručnu praksu u okviru nastavnog plana i programa. U zavisnosti od smera za koji su se opredelili, sama praksa se odvija u određenim vremenskim intervalima. Tako studenti voćarstva i vinogradarstva praksu obavljaju u februaru i aprilu, dok se jedan deo sprovodi u drugoj polovini juna. Sa druge strane, praktična nastava na smerovima stočarstvo i ratarstvo odvija se u periodu druge polovine aprila i druge polovine juna.

– U okviru stručne prakse, imamo saradnju sa više organizacija, kao što su Institut za krmno bilje, Fabrika Rubin… Tu je i Poljoprivredna savetodavna stručna služba sa kojom sarađujemo jer oni između ostalog imaju laboratoriju za utvrđivanje hemijskog i mehaničkog sastava zemljišta. Postoje i sporazumi o saradnji sa plantažama određenih poljoprivrednih gazdinstava u Lazarevcu, sa jednom farmom za uzgoj svinja u Blacu, u dolini Ribarske reke sarađujemo sa poljoprivrednicima iz Udruženja uzgajivača goveda simentalske rase Mlečna dolina… To su samo neke od saradnji, ali u principu smo pokrili sve nastavne oblasti i studijske programe.

Pored kruševačkog, postoje poljoprivredni fakulteti u Beogradu, Novom Sadu i Lešku (Univerzitet u Prištini), kao i Agronomski fakultet u Čačku. Pošto predstavlja jedinu visokoškolsku ustanovu takve vrste u ovom delu zemlje, većina učenika iz Istočne i Jugoistočne Srbije dolazi u Lazarev grad kako bi studirala poljoprivredu.

– Nekoliko institucija nam je uputilo zahtev za dostavljanje informacija o našim diplomiranim studentima na smeru stočarstvo, naročito iz Nišavskog okruga. Njihovo interesovanje postoji, jer su im potrebni inženjeri stočarstva. Nema poljoprivrednog fakulteta u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, pa taj deo naše zemlje gravitira, kada je reč o studiranju poljoprivrede, ka našem fakultetu. Prilikom prezentacije i propagiranja samog fakulteta, posetili smo sve poljoprivredne stručne, kao i srednje veterinarske škole u Istočnoj, Jugoistočnoj Srbiji, Pomoravlju. Svakako najveći broj nam dolazi iz Rasinskog okruga, ali imamo studente i iz Topličkog, Pomoravskog, Nišavskog okruga.

Po završetku studija, dobar deo studenata se posvećuje sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu, ali među diplomiranim inženjerima poljoprivrede ima i onih koji se zapošljavaju u vinarijama, privatnim firmama ili određenim institucijama, o čemu je detaljno govorio dekan Fakulteta.

– Jednu grupu studenata čine oni koji imaju sopstvena poljoprivredna gazdinstva. Oni su se delimično opredelili za studiranje poljoprivrede ne bi li popravili i unapredili poljoprivrednu proizvodnju na svojim gazdinstvima. Imamo niz slučaja gde su diplomirani studenti unapredili i povećali sopstvenu proizvodnju. Ukoliko se bave stočarstvom, povećali su broj grla, proizvodnju mesa, mleka… U slučaju da su se opredelili za ratarsku proizvodnju, povećali su prinose, odnosno obradive površine pod kukuruzom, pod pšenicom… Takođe, postoje studenti koji su se opredelili za proizvodnju vina i grožđa i sada rade u vinarijama, dok su se neki od njih tamo zaposlili u periodu kada su još uvek bili apsolventi i studenti četvrte godine. Pored toga, postoje i diplomirani inženjeri poljoprivrede koji su se zaposlili u određenim institucijama. Poznat mi je slučaj jednog našeg studenta koji se po okončanju studija zaposlio u Institutu za krmno bilje, jer je bio zainteresovan za dalje naučno usavršavanje. Ima i onih koji su se opredelili i za rad kod privatnih kompanija, tako da u principu posla ima. Možda bi njihov status u društvu trebalo da bude bolji i bolje nagrađen, ali verujem da će oni koji su vredni i koji rade sebi obezbediti odgovarajući status.

Izazovi i problemi Poljoprivrednog fakulteta i njihovih studenata

Sve manji broj dece u školskim ustanovama predstavlja problem bele kuge sa kojim se Srbija suočava već neko vreme. Samim tim, najveći problem oko upisa poljoprivrednih fakulteta na teritoriji čitave zemlje jeste mali broj učenika koji su se opredelili za srednje poljoprivredne i veterinarske škole.

– Ove godine se u Prvoj tehničkoj školi u Kruševcu prijavila su se samo dva kandidata za zanimanje poljoprivrednog tehničara, pa odeljenje nije ni formirano. Poslednjih nekoliko godina postoji i istureno odeljenje u Velikom Šiljegovcu, ali ni tu nije oformljen razred. Kada je reč o Aleksandrovcu, imamo situaciju da se ove godine za smer poljoprivredni tehničar opredelilo 10 učenika i u razgovoru sa direktorom škole saznao sam da postoje izgledi da se formira jedno odeljenje, ali oni su ranije upisivali dva odeljenja. Smanjuje se broj učenika i praktično gubimo bazu odakle nam dolaze studenti – naveo je dekan Filipović i nastavio o izazovima sa kojima se susreću novopečeni akademski građani.

– Najveći izazov za diplomirane studente jeste prvenstveno zaposlenje. Nakon zaposlenja, imamo izazove koji se javljaju u samoj struci, a to je kako povećati prinose i poljoprivrednu proizvodnju u svom okruženju u zavisnosti od mnogih faktora, poput promene klime. Tako smo ove godine imali veliku sušu, a kada je reč o stočarstvu, svinjsku kugu koja je dovela do smanjenja broja stoke. Tako da generalna situacija u stočarstvu nije sjajna, a na diplomiranim inženjerima poljoprivrede je obaveza da i pored problema unaprede i povećaju poljoprivrednu proizvodnju.

Ivan Filipović je naveo da postoje kontakti sa Ministarstvom nauke koje je tražilo od poljoprivrednih fakulteta da ponude ideje za inovacije u poljoprivredi koje bi kasnije Ministarstvo poljoprivrede iskoristilo i preduzelo određene korake kako bi se poboljšala trenutna situacija u poljoprivredi.

– Dodatan problem predstavlja broj staračkih domaćintstava gde je prosečna starost preko 55 godina, kao i problem usitnjenih poseda koji su prosečne veličine oko 3 hektara. Sve to kada se sagleda, dobijamo situaciju gde nije jednostavno  smisliti rešenje. Subvencije koje daje država su jedno od rešenja, ali treba raditi i na drugim načinima da se situacija poboljša.

U okviru planova za budućnost, pored daljeg unapređenja uslova studiranja, Poljoprivredni fakultet u Kruševcu je nedavno formirao poljoprivredno gazdinstvo i potrudiće se da na svojim parcelama pokrene poljoprivrednu proizvodnju koju će kasnije i unaprediti.

– Kada smo krenuli sa radom, imali smo 20 nastavnika u zvanju docenta, sada imamo 12 vanrednih profesora, 8 docenata i nekoliko asistenata sa doktoratom. Nastavnici su napredovali u svom radu – kako u naučnom, tako i prosvetnom. Trudimo se da unapredimo uslove rada, kao i uslove studiranja. Prošle godine smo otvorili pet laboratorija u Jug Bogdanovoj ulici, u bivšoj zgradi FAM-a. Do tada smo organizovali laboratorijske vežbe u srednjoj hemijskoj školi, a sada  kada imamo svoje, radićemo na daljem opremanju tih laboratorija, kao i na opremanju kabineta za bavljenje naučnim radom nastavnika i studenata master akademskih studija. Imamo dosta planova u budućnosti, a ovo su samo neki od njih.