Planirani radovi na brzoj pruzi deonice Stalać-Đunis

Radovi na brzoj pruzi između Stalaća i Đunisa, kao delu projekta pruge za brzinu od 200 kilometara na sat između Beograda i Niša, još uvek nisu započeli. Može se očekivati da radovi na ovoj deonici niške pruge počnu do kraja prvog kvartala 2024. godine i to izgradnjom tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa, što bi označilo početak izgradnje brze pruge od Beograda do Niša, na međunarodnom železničkom Koridoru 10 kroz Srbiju, poručuju iz Infrastruktura železnice Srbije

Ovo preduzeće je potpisalo ugovor za izgradnju projekta i izvođenje radova na izgradnji tunela broj 4 na deonici niške pruge Stalać – Đunis sa kompanijom Čajna Relvej 21, biro grupa (China Railway 21 st bureau group) – Ogranak Beograd, kao nosiocem posla u zajedničkoj ponudi sa većim brojem firmi. U zajedničkoj ponudi u realizaciji ovog projekta, pored nosioca posla, učestvuju i sledeće kompanije: „N-ING“ Beograd, „ Extra – Auto Transport“ Vrbas, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, „MC Transport design and simulation“ Beograd, „China Railway design corporation Serbia – Ogranak Beograd“ i „Makspro“ Zemun.

– Reč je o jednom od najsloženijih objekata na ovom delu niškog železničkog koridora. Ugovorom je predviđeno projektovanje i izgradnja tunela broj 4 za dvokolosečni železnički saobraćaj između Stalaća i Đunisa, dužine oko 3,3 kilometra, na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Pored ovog tunela, ugovorom je obuhvaćena i izgradnja tri evakuaciona tunela ukupne dužine oko 1,4 kilometra, kao i dva pristupna puta ukupne dužine oko 1,7 kilometar – rekao je Velibor Samardžić, menadžer za pravne i korporativne poslove Infrastruktura železnice Srbije.

Vrednost ugovora za projektovanje i izgradnju tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa je 40,8 miliona evra (bez PDV-a), a sredstva su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije. Treba istaći da ovim radovima nisu obuhvaćeni koloseci, elektrifikacija, signalizacija i telekomunikacije.

U prethodnom periodu rađena su unapređenja Idejnog projekta za izgradnju tunela broj 4 na pruzi Stalać – Đunis, kao i usklađivanja sa projektom izgradnje brze pruge Beograd- Niš.

– Projektovanje i izgradnja tunela broj 4 na pruzi Stalać – Đunis, samo je prvi deo projekta modernizacije ove deonice pruge na međunarodnom železničkom Koridoru 10 između Beograda i Niša. Drugi deo predstavljaju radovi koji obuhvataju rekonstrukciju i modernizaciju postojeće železničke pruge, izgradnju drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis, kao i izgradnju još četiri tunela kroz klisuru (tuneli broj 1, 2, 3 i 5). Priprema dokumentacije za raspisivanje tendera za ovaj drugi lot projekta je u toku – rekao je Samardžić.

Postojeća pruga Stalać – Đunis je duga oko 17,7 kilometara i predstavlja jedinu jednokolosečnu deonicu na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Ovom prugom danas prosečno dnevno saobraća 35 – 40 putničkih i teretnih vozova.

Pruga od Beograda do Niša je izgrađena 1884. godine, a elektrificirana početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Drugi kolosek od Paraćina do Stalaća u dužini od 21,1 kilometar je izgrađena 1967. godine, a na deonici Đunis – Trupale, dužine 39,9 kilometara, 1988. godine. Poslednji put koloseci u železničkoj stanici Stalać rekonstruisani su sada već davne 1967. godine.

Što se tiče železničke stanice Đunis, zub vremena ju je uveliko nagrizao, pa se neretko dešava da nema bilo kakvog osvetljenja na samoj stanici, dok je put koji vodi do nje loš, neasfaltiran sa dosta rupa i izbočina. Iz Infrastruktura železnice Srbije poručuju da će u okviru projekta izgradnje i modernizacije dela niške pruge Stalać-Đunis doći i do obnove i radova na samoj železničkoj stanici u Đunisu.

– Za deonicu Stalać – Đunis, zadatak je da se postojeća jednokolosečna unapredi u dvokolosečnu elektrifikaciranu prugu, za brzinu od 160 km/sat. Projektom nove pruge Stalać – Đunis, predviđena je: rekonstrukcija i izgradnja nove dvokolosečne pruge za brzinu do 160 km/sat; izgradnja kontaktne mreže i elektrifikacija nove deonice; izgradnja signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih uređaja i postrojenja; kao i izgradnja i rekonstrukcija objekata na samoj trasi: tuneli, mostovi i vijadukti – naveo je Velibor Samardžić.

Ispod nadvožnjaka u Đunisu preko koga prolazi pruga Beograd – Niš, prolazi magistralni put gde često usled jakih padavina dolazi do izlivanja Južne Morave. Infrastrukutra železnice Srbije je upoznata sa navedenom situacijom, pa poručuju da će se potruditi tokom radova na ovoj deonici niške pruge, ukoliko to bude u skladu sa projektnim rešenjem i mogućnostima, da doprinesu rešavanju ovog problema.

Kada čitav projekat bude završen, novom dvokolosečnom prugom Stalać – Đunis biće omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat. Poređenja radi, njihova sadašnja maksimalna brzina između Stalaća i Braljine je 65 km/sat, dok su koloseci u železničkoj stanici Stalać poslednji put rekonstruisani pre više od pola veka.

– Rekonstrukcijom postojećeg i izgradnjom novog, drugog koloseka između Stalaća i Đunisa, uz savremene elektrotehničke i telekomunikacione uređaje i postrojenja na ovoj deonici, propusna moć ovog dela međunarodnog železničkog Koridora 10 kroz Srbiju biće poboljšana, brzina vozova biće povećana, a bezbednost saobraćaja biće podignuta na najviši nivo – zaključio je Velibor Samardžić ispred preduzeća Infrastruktura železnice Srbije.

Vrednost čitavog projekta izgradnje brze pruge između Beograda i Niša iznosi 2,775 milijardi evra.  Predviđeni rok za projektovanje i izgradnju tunela je 912 dana, odnosno oko dve i po godine od uvođenja izvođača radova u posao.

Foto: Privatna arhiva, Freepik

1. L.