Pitali smo sugrađane: Da li je po stupanju u brak lakše živeti samostalno ili pod roditeljskim krovom?

Do pre samo pedeset godina postojale su takozvane zajednice u kojima je više članova porodice, zbog materijalnih i finansijskih poteškoća, živelo pod jednim krovom. Takav način života bio je, uglavnom, karakterističan za ruralna područja, a to je podrazumevalo da su u jednoj kući živeli roditelji sa dosta dece, da bi vremenom, odrastajući i stasavajući, muška deca se ženila, dovodeći svoje žene u istu kuću, dok bi ženska deca ostajala u zajednici sve do udaje. Zajednica je mogla da broji i preko petnaest članova. Svi su obedovali u isto vreme, za jednim stolom

Poslovi su bili podeljeni tako da su žene između sebe delile posao, vezan za kuću i decu ali i za rad u polju, dok su muški članovi zajednice zarađivali radeći, uslovno rečeno, fizički teže poslove poljoprivrednog tipa, kao i dodatne poslove u obližnjim gradovima i varošicama. To je sistem koji je bio u službi pukog opstanka, a vremenom su se porodice sa svojom decom izdvajale iz zajednice, gradeći sebi nove kuće, ili su prelazili u obližnje gradove zbog posla.

Danas se čini da vlada jedan specifičan oblik sebičnosti, pa se individualne potrebe stavljaju na mesto porodičnih. Stoga, sve je veći broj ljudi koji ne ulazi u brak iz različitih opštih i ličnih razloga, a jedan od njih je, svakako, nemogućnost da se živi odvojeno od roditelja.

Pošto je vreme tzv. zajednica, daleko iza nas, pitali smo naše sugrađane šta misle o tome da li bolje živeti odvojeno od roditelja po stupanju u bračnu zajednicu?

To da je bolje živeti odvojeno od roditelja smatra Sanela P. (34)

– Bolje je prvo obezbediti uslove za samostalan život, ako je moguće. Moj muž i ja poštujemo roditelje, i on moje, i ja njegove, ali nikada ne bih mogla da zamislim da živimo sa njima. Prvo, koliko god neko bio dobar, ima neke svoje ustaljene navike i neminovno bi dolazilo do prepirki i svađa. Ovako je bolje, oni žive u okolini Kruševca, mi u gradu i super. Odemo na ručak, posetimo ih, ispričamo se. Oni isto, dođu kod nas na ručak, vole da provedu vreme sa unukama i sa nama – rekla je ona.

Slično misli i Goran C. (27)

– Zavisi kako ko može. Šta znam, meni je bitno da imam svoju intimu i da se ne krijem ni od koga. Kao muškarac, meni je cilj da devojka i ja iznajmljujemo stan i živimo odvojeno od roditelja, sve dok ne stupimo u brak. Tad bih već razmišljao o kupovini neke nekretnine, pa makar i na kredit – rekao je ovaj sugrađanin.

Pojedini sagovornici smatraju da živeti sa roditeljima nije lako, ali da po stupanju u bračnu zajednicu život sa ljudima od kojih si do skoro zavisio, i te kako ima benefita, u svakom smislu.

– U našem društvu se očekuje da se žensko uda i ode kod muža i njegovih. Meni nije bilo lako da se odvojim od svojih roditelja i sestre, ali sam imala sreće da mi je svekrva baš dobra žena. Pomogne mi i oko deteta i oko svega što mi je potrebno. Muž i ja smo na gornjem spratu, svekar i svekrva na donjem i da kucnem u drvo, odlično se slažemo – rekla je Marija R. (31)

Nenad M. (25) ne planira da napušta očevu kuću

– Navikao sam da radim i živim sa svojim roditeljima. Sređujem sprat, imaću neki svoj kutak, a kad nađem devojku kojom bih se oženio, ona bi morala da živi tamo gde ja volim. Sve mi se čini da je porodica jača kad se ne razdvajamo i da bismo više vajdili tako, nego da ja sad iznajmljujem stan i slično –rekao je on.

Ovaj sugrađanin je mišljenja da je brak veštačka tvorevina i da organska i prirodna veza između dvoje ne treba da se smešta u neke okvire.

– Ako nekome odgovara da živi sa roditeljima, neka živi, ako ne odgovara, nemoj da živi. Sve je jednostavno. Što se tiče braka i tih formalnosti, to mene mnogo smara, ako ćeš iskreno. Za sad živim sa roditeljima, devojka živi kod njenih, ja kod mojih. Ovako nam je ekstra za sad – rekao je F.O. (28)

B. J. (30) kaže da je sticajem okolnosti na mirazu i da mu uopšte nije loše, kako je, inače, u našem narodu uvreženo mišljenje.

– Živeo sam sa bratom i sestrom. Brat se oženio, a ja sam se šalio da ću da se udam, i eto, tako se namesti. Nismo svi mogli u jednom stanu da budemo. Moja žena je jedinica, njeni su bili za to da ja pređem kod njih i nije loše ispalo. Mislim, možda ćemo u budućnosti da se preselimo negde, ali za sada smo tu gde jesmo, njeni nas dosta pomažu a i kuća je velika – rekao je on.

V.M.