Pitali smo čitaoce: Pod kojim uslovima biste prešli iz grada u selo i obrnuto

Većinsko srpsko stanovništvo živelo je  na selu.  Industrijalizacijom, otvaranjem fabrika, gradnjom stambenih zgrada, marketa, a uz to, i boljom ponudom u vidu visokog obrazovanja i životnog komfora, postupno je dolazilo  do sve veće migracije ljudi iz sela u grad. Danas, u modernom dobu, dalekom od početka 20. veka, kad je grad postao  sinonim lagodnog življenja,  kod određenog broja ljudi javila se želja da  odu iz užurbanog grada u potragu za mirnijim i zdravijim načinom života. Selo se izdvojilo kao najbolja opcija, a pored mirne i zdrave životne sredine, selo je u poslednjih par godina  postalo i svojevrsno sklonište od raznih nepogoda izazvanim ljudskim  i drugim faktorima. To je najbolje moglo da se vidi u doskorašnjim slučajevima pandemije ili u ratovima krajem devedesetih, kad je gradsko stanovništvo masovno odlazilo u selo ne bi li pronašli sigurnost od nadolazeće pretnje.

Pitali smo naše sugrađane pod kojim uslovima bi prešli iz grada u selo, kao i to da li im više odgovara život u gradu, selu ili nešto između. Bilo je zanimljivih  odgovora. Nekima se uslovi na selu ni malo nisu dopali, pojedini sagovornici  bili su isključivo opredeljeni za selo, a bilo je i onih koji su smatrali da bi im najbolje bilo da imaju nekretnine u gradu i zemlju na selu.

Veljko R. (24) u selu vidi bolji život u svim svojim aspektima

–Prvo, u gradu nije čist vazduh. Cena grejanja je znatno veća. Drug je platio struju 40 000, ne isplati se. Ne bih mogao da čuvam životinje, niti da se hranim zdravo. Volim da znam šta jedem, jer sve proizvodim sam. Ne postoje ti uslovi iz kojih bih prešao, ne iz grada u selo, nego iz sela u grad – naglasio je Veljko

Pošto ne živi u gradu, ali je u selu nadomak Kruševca, Đ.J. (26) smatra da sve ima svoje prednosti i mane

–Živim na selu, dok je dečko u gradu, pa povremeno ostajem kod njega, tako da mogu da zaključim da sve ima svoje prednosti i mane. Lakše je zimi biti u gradu, grejanje je dobro. Marketi, apoteke, lekari, sve je dostupno odmah. Ali, leti bi mi dvorište falilo i te kako. Volim da imam dosta cveća, da se sunčam, da imam neki svoj kutak. Ljudi se više druže na selu, pomažu jedni drugima, tako da je najbolje imati mogućnost da vikendom odeš na selo da se odmoriš i nadišeš čistog vazduha, a preko nedelje radiš i završavaš svoje glavne obaveze u gradu – rekla je ona.

Ono što bi neke od mlađih nateralo da napuste grad, jesu i kulturni i drugi sadržaji na selu.

–Meni je kod sela bitno da ima dobru infrastrukturu, puteve, vodu, kanalizaciju i struju. Može da se radi preko neta, ili da je posao u blizini, da ne mora mnogo da putuješ do obližnjeg grada. I da, više kulturnih aktivnosti da ima  na selu, i odmah bih prešao  – Aleksandar Š. (20)

Nenad M. (30) razmišlja o prelasku iz sela u grad, naročito zbog širine i veličine prostora u kome bi osnovao svoju porodicu.

-Imam stan u Kruševcu, ali opet, da osnivaš porodicu u 45 kvadrata, nije rešenje. Selo je bolje, imam nasleđenu kuću, nekoliko hektara zemlje, a opet mi je blizu grad kad treba da se ode i završi nešto.

Jovana K. (33) kaže da nikako ne bi menjala grad i svoju stambenu poziciju

–Ne bih menjala lokaciju, pogotovo u ovim godinama, jer Kruševac nije neko toliko urbano mesto, da kažem, a sve imaš na dohvat ruke. Mislim, da se razumemo, ne bih volela da živim u gradu poput Beograda, ali Kruševac mi je taman.

Glavni motiv prelaska iz grada u selo, Jasmini G. (50) jeste  posao u gradu.

–Prešla bih u selo da nemam posao u gradu, a i mnogo je lepše na selu. Samo, moralo bi da ispuni neke moje kriterijume, samo po sebi. Prvo, da nije neka zabit, da je naputno, da je blizu neki grad ili varošica i obavezno da imam svoje parče zemlje da posadim baštu, to bih baš volela – rekla je ona.

Pored praktičnih i realnih gledanja na eventualni prelazak u selo, bilo je i romantičnih odgovora.

–Tako bih se isključio i pobegao  da živim u nekoj brvnari,  u prirodi, što dalje od svih. U gradu samo plaćaš neke račune, juriš na posao, tamo ovamo, asfalt oko tebe, a kad bih mogao izabrao bih neko selo u kome bi mi prvi komšija bio udaljen  jedno dva kilometra, minumum.– dodao je, uz osmeh, Boban U. (42).

V.M.