Pesnik Ljubiša Bata Đidić inicirao sadnju hilandarske loze u manastirima i crkvama u Srbiji i o toj akciji objavio knjigu

Ideja sadnje hilandarske loze imala je za cilj da vaskrsne manastir Milentiju, zadužbinu despota Stefana Lazarevića i Radiča Postupovića (14. vek, Moravska škola), i da se kroz tu akciju označi i simbolika vaskrsa i drugih manastira, kaže autor knjige “Hilandarska loza” za naš portal. I loza i ideja očito su se dobro primili

– Ja sam u svoj svojoj skrušenosti bdio nad tom idejom, kao predsednik Odbora za obnovu manastira Milentija, a onda sam inicijativu o sadnji hilandarske loze dao u jednom druželjublju na otvaranju izložbe ikona ikonopisca Mirjane Kaurin u Muzeju vinogradarstva u Aleksandrovcu. Posle toga događala su se neka lepa i sveta čuda. Došao sam do prijatelja – čuvara vinograda u Hilandaru, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Nenada Markovića, koji je naš zemljak, Brusjanin, kao što je i glavni projektant Milentije profesor dr Mirko Kovačević. Posle jedne moje posete Hilandaru, profesor Marković je, sa arhimandritom ocem Stefanom hilandarskim, orezao lozu s blagoslovom igumana Metodija – kaže pesnik Ljubiša Bata Đidić. I, jednog dana, reznice hilandarske loze su osvanule u domu ovog aktivnog Hilandarca u Kruševcu.

– Bio sam presrećan. Odmah smo dalje organizovali proizvodnju budućih kalemova koji će izlaziti iz ovih reznica. U prekomoravskom selu Selište ovog posla se prihvatio Raca Pantelić i uspeo da proizvede 39 kalemova, umesto tri planirana, koliko smo želeli za Milentiju. S blagoslovom Episkopa Davida, a potom i blaženopočivšeg Patrijarha Irineja, mi smo ove sadnice namenili i za druge svetinje Raško-Prizrenske i Moravske škole – ističe inicijator ove značajne manifestacije.

Hilandarska loza je, pored Milentije, zasađena i u Studenici, Žiči, Ljubostinji, Veluću, Rudenici, Drenči, Svetoj Petki na Dubu-Šljivovo, Svetom Romanu, Kaleniću i Manasiji i crkvama: Lazarici, Svetog Đorđa i Svetog Jovana u Kruševcu, Crkvi Svetog Maksima Prepodobnog u Kostolcu, pa sve do Hrama Svetog Save u Beogradu.

Knjiga „Hilandarska loza“ Ljubiše Bate Đidića je svedočanstvo o ovom poduhvatu, koje je istovremeno prožeto i teološkim razmišljanjima u odnosu na svetost loze, koja je zapravo preneta od loze Nemanjinog čokota i koja po svom značaju u Hilandaru predstavlja onu svetinju za koju Hilandarci kažu da, kada bude nestalo hilandarske loze, nestaće i Manastira Hilandara.

Knjiga obuhvata, takođe, u književnim prilozima, izbor iz savremene srpske poezije na temu hilandarske loze, a i neke odjeke koje su u proznim formama pisali sami vinogradari, koji su lozu dobili. Kako teče treća godina od sadnje loze, ona je već počela da daje i plodove, koji imaju i svoju unutrašnju svetost.

Knjiga istovremeno predstavlja jednu malu fotomonografiju o sadnji loze uz sve one ličnosti koje su u sadnji učestvovale kao crkveni velikodostojnici: Vladika kruševački David, Vladika šumadijski Jovan, Vladika Stefan, starešina Hrama Svetog Save u Beogradu i Vladika braničevski Ignatije.

Pesnici su na svoj način učestvovali u ovoj akciji i to kroz svoje prisustvo u sadnji loze ili su bili zdušno angažovani u posrednoj organizaciji, kao Matija Bećković, na primer, i brojni drugi.

Ž. Milenković