Partizanka Nata Veljković

Poput muškaraca, žene su u Drugom svetskom ratu bile deo mnogih akcija. U tome su videle svojevrstan način samoodbrane i šansu za preživljavanje. Učestvovale su i pomagale na različite načine. Skrivale su saborce, obaveštavale o kretanju okupatora i širile propagandni materijal. Lečile su bolesne i evakuisale ranjene i poginule sa mesta borbe i pružale pomoć u prvim borbenim linijama, gde su bile izložene istoj opasnosti kao i sami borci, samo često bez oružja. Jedna od tih hrabrih žena bila je i Nata Veljković.

Nata Veljković bila je krojačka radnica iz Kruševca. Rođena je 1912. godine u selu Koraćici pod Kosmajem. Pod uticajem muža, naprednog radnika, priključila se Naprednom radničkom pokretu. U KPJ je primljena 1941. godine u Kruševcu, a njena kuća dugo je bila bezbedan partijski i kurirski punkt. U zatvoru su je tukli i mučili bez milosti, ali nisu uspeli da izvukvu bilo kakve informacije. Delu zatvorenika, među kojima je bila i Nata, ponuđen je odlazak na rad u Nemačku. Kao kaznu za odbijanje ponude, nage su ih oterali na strelište. Nije teško pretpostaviti da su njene poslednje misli bile upućene njenoj maloj deci, ćerki i sinu, koji su ostali sami kod kuće, nestrpljivo očekujući povratak roditelja.

Od 1. januara 1979. godine ovdašnja Predškolska ustanova nosi njeno ime.

J. Aksentijević