+381 64 812 51 81
Naslovna » Ekonomija » Panel o razvoju socijalnog preduzetništva

Panel o razvoju socijalnog preduzetništva

Iskustva, karakteristike, mogući sistemi podrške lokalnih zajednica i potreba izgradnje adekvatnog pravnog okvira za socijalno preduzetništvo, bile su teme panel diskusije u Regionalnoj privrednoj komori Kruševac. Panel su u okviru projekta “Razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu”, realizovali Agencija za regionalni razvoj i Udruženje građana Evrokontakt

Iako nema utemeljenje u zakonu, socijalno preduzetništvo u Srbiji, pa i u Rasinskom okrugu, evidentno postoji, što samo govori da zakoni ne uspevaju da odslikaju život, rekao je, između ostalog Vladimir Radojičić, predstavnik TRAG fondacije i jedan od panelista na ovom događaju koji je okupio predstavnike institucija, organizacija civilnog društva, gradske uprave, ali i one koji su se već oprobali u ovom vidu preduzetništva ili bi to želeli.

Socijalno preduzetništvo je, naime, nastalo iz potrebe da se pomogne zapošljavanju ranjivih društvenih grupa i istovremeno ostvari određena društveno značajna misija. Stoga je i osnovna razlika između socijalnog i drugih vrsta preduzetništva  u činjenici da se profit socijalnog preduzeća ne troši na uvećanje imovine pojedinaca, već za rešavanje određenog društvenog problema. Za Srbiju je ovaj vid preduzetništva posebno važan kada se u obzir uzme visoka nezaposlenost i veliki broj ljudi u socijalnoj potrebi.

Socijalno preduzetništvo zasnovano je na principima demokratskog upravljanja i deluje po sistemu socijalne pravde. Socijalna preduzeća ispunjavaju širu društvenu misiju jer zapošljavaju ljude primaoce sredstava iz budžeta i pretvaraju ih u punioce budžeta – rekao je, između ostalog Radojičić, koji je izneo i podatke da u Evropskoj uniji, nakon recesije, svako četvrto preduzeće ima predznak socijalnog, da je u socijalnim preduzećima zaposleno više od 14,5 miliona ljudi, te da je njihov udeo u BDP-u više od 11 odsto.

U Srbiji trenutno ima 1196 socijalnih preduzeća, u njima je zaposleno više od 10.000 ljudi ili 0,6 odsto svih zaposlenih, što je deset puta manje nego, na primer u Sloveniji. Najveći deo ovih preduzeća čine zadruge, a slede ona koja su otvorila udruženja građana – dodao je Radojičić.

O merama koje grad Kruševac preduzima, a koje bi mogle pomoći i razvoju socijalnog preduzetništva govorila je Vesna Anđelić, načelnica Službe za lokalni ekonomski razvoj. Ona je rekla da Grad nema konkretne mere za podršku socijalnim preduzećima, ali da je ovo pitanje prepoznao pre svega kroz Lokalni akcioni plan zapošljavanja u kome sva teže zapošljiva lica imaju prednost u bodovanju i najavila novu meru u okviru ovog plana – program sticanja praktičnih znanja. U narednoj godini grad će izdvojiti devet miliona dinara za program samozapošljavanja u kome su žene prepoznale svoju šansu, 7 miliona za teže zapošljive grupe, kao što su osobe do 30 i preko 50 godina starosti, osobe sa invaliditetom, Romi, raseljena lica, žrtve nasilja, dok će  se sa 4 miliona dinara finansirati javni radovi.

Danijela Vuković, direktorka kruševačke filijale Erste banke govorila je o ovoj banci kao primeru socijalnog preduzetništva. Erste banka osnovana je 1819. godine kao štedionica čija je ideja bila da se posveti socijalno ugroženom stanovništvu, onom koje ne može da dobije finansijske usluge kod klasičnih banaka. Sve vreme postojanja, profit Ertse banke se kroz Ertse fondaciju usmerava u društveno korisne svrhe, a u programu obeležavanja 200-te godišnjice, Erste banka će se, kako je rekla, više posvetiti svojim izvornim principima i kreirati sveobuhvatnu i sistemsku podršku za svojeklijente: od start ap kredita za nova preduzeća, preko sistem edukacije i mentorstva za uspešno poslovanje.

Učesnici panela imali su priliku da se upoznaju i sa iskustvima koja u socijalnom preduzetništvu ima “Metaloplastika”, preduzeće koje je osnovano 1965. godine kao zaštitna radionica za osobe sa invaliditetom, a nakon privatizacije iz Kruševca preseljeno u Stari Trstenik i danas, nastavljajući istu misiju, zapošljava 45 osoba, od čega 27 osoba sa različitim vrstama invaliditeta. O tome je govorila direktorka Radmila Stevanović, dok je Dušica Milenković predstavila rad Udruženja “Etno Rasina” koje već 12 godina kroz negovanje i promociju starih zanata pomaže članovima da plasiraju svoje proizvode, ali i realizuje edukaciju kroz radionice za građane i građanke i razna udruženja osoba sa invaliditetom.

Panel diskusiju koju su moderirali Aleksandar Šaronjić, menadžer projekta i koordinatorka Maja Džunić, otvorila je zamenica gradonačelnika Kruševca, Vesna Lazarević. Ona je pozdravila inicijativu zapodršku socijalnom preduzetništvu i rekla da grad podržava svaku ideju za poboljšanje položaja teže zapošljivih grupa.

Projekat “Socijalno preduzetništvo u Rasinskom okrugu”, partnerski realizuju Agencija za regionalni razvoj i Udruženje građana “Evrokontakt” . Vredan je 2,5 miliona dinara, a polovinu tih sredstava donirala je Razvojna agencija Srbije.  

Kako je objasnio Nenad Krstić, predsednik Evrokontakta, u situaciji kada ova oblast nije zakonski uređena, važno je da čitava zajednica radi na tome da se stvori povoljna i podsticajna klima za razvoj socijalnog preduzetništva.  U tom cilju je u ulici Tanaska Rajića kod zgrade Suda u Kruševcu otvorena Kancelarija  za razvoj socijalnog preduzetništva, organizovani su okrugli stolovi o ovoj temi u opštinama Ćićevac i Trstenik, a u planu je i formiranje Mreže privrednih subjekata koji se bave socijalnim preduzetništvom. Ideje koje se iskristališu kroz okrugle stolove biće kao predlog mera za podršku socijalnim preduzećima upućeni na adrese lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu.

Iskustva, karakteristike, mogući sistemi podrške lokalnih zajednica i potreba izgradnje adekvatnog pravnog okvira za socijalno preduzetništvo, bile su teme panel diskusije u Regionalnoj privrednoj komori Kruševac. Panel su u okviru projekta “Razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu”, realizovali Agencija za regionalni razvoj i Udruženje građana Evrokontakt Iako nema utemeljenje u zakonu, socijalno preduzetništvo u Srbiji, pa i u Rasinskom okrugu, evidentno postoji, što samo govori da zakoni ne uspevaju da odslikaju život, rekao je, između ostalog Vladimir Radojičić, predstavnik TRAG fondacije i jedan od panelista na ovom događaju koji je okupio predstavnike institucija, organizacija civilnog društva, gradske uprave, ali i…

Review Overview

Rejting korisnika 4.9 ( 1 glasova)
x

Proveri i

SNS Kruševac:  Još jednom o infrastrukturi

Radovi  na kanalizacionoj mreži u okviru projekta prikupljanja i prerade otpadnih voda, bili su tema još jedne redovne konferenciji za ...

Radovan Beli Marković ovogodišnji dobitnik Belovodske rozete

Cvet u kamenu, tradicionalno priznanje kulturne manifestacije “Belovodska rozeta” ovoga leta pripao je velikanu savremene srpske književnosti, Radovanu Belom Markoviću. ...

IN MEMORIAM: Preminuo dr Goran Marković

U Minhenu je posle duže i teške bolesti, u 56. godini preminuo dr Goran Marković, koji je duži niz godina ...

Na Bagdali otvoren košarkaški teren posvećen Gagiju Milosavljeviću

U okviru akcije kompanije „Mozzart“ – „Sto terena za jednu igru“, svečano je otvoren rekonstruisan košarkaški teren na Bagdali, posvećen ...

Poziv umetnicima za oktobarsku izložbu

Tradicionalna godišnja Oktobarska izložba, čija je ovogodišnja tema „Tragovi“,  održaće se od 11. do 31. Oktobra u Umetničkoj galeriji u ...