Pamtenik: Kada je Kruševac pao pod tursku vlast

Kruševac po prvi put pada pod tursku vlast 1427. godine, skoro četrdeset godina nakon Kosovskog boja. Nakon smrti despota Stefana Lazarevića, Murat II (1421 – 1451) kreće na Despotovinu: „Car Amurat prehodit sa vsemi silami podstupajet Kruševac, jego že prijemljut ratuju… po sin že zemlji našej smutivši se…“, obaveštava nepoznati kaluđer

Unutar tvrđave Turci su lili topove. U podgrađu se prave rečne šajke za Moravu. Kroz Kruševac su prošle vojske Janka Hunjadija (1443, 1448, 1454), uz neprestana razaranja, paljevine, seobe naroda. Sultan Mehmed II Osvajač 1454. godine „pod Kruševcom“ postavlja čak tri sandžak bega: Feriz bega, Esad bega i Isaković bega. U savezu sa Jankom Hunjadijem despot Đurađ Branković stiže u Kruševac i prvog oktobra 1454. godine uspeva da potuče Turke. Iste godine, Kruševac postaje sedište Aladžahisarskog sandžaka. Proleća 1458. godine u Kruševac stiže veliki vezir Mahmud paša Anđelović sa 15.000 ljudi, onaj isti Kruševljanin koji je kao dete odveden u janičare, pa se ovim pohodom vratio u zapamćeni zavičaj. Sultan Mehmed II je marta 1459. godine prispeo u Kruševac. Bez ikakvog otpora stigao je do Smedereva. Time je prestala da postoji srpska država koja je nepun vek ranije bila najmoćnije Carstvo na Balkanu.

Između despota Stefana Lazarevića i sultana Murata II zavladalo je opšte nepoverenje. Sultan je sa podozrivošću posmatrao despotove veze u Ugarskoj. U jesen 1425. godine rat je postao neizbežan. Despot Stefan nabavljao je oružje i barut u Dubrovniku. Na vest o približavanju turske vojske despot Stefan je pokušao da pregovorima otkloni opasnost i uputio je poslanike sultanu, ali bez uspeha. Murat II provalio je u Srbiju. Pleneći i razarajući njegova vojska je doprla do Kruševca. Tamiški župan i toskanski ratnik Pipo od Ozore (Pipo Spano), ratovao je tada u Srbiji u službi ugarskog dvora. U srpskim narodnim pesmama poznatiji kao pobratim Marka Kraljevića. Despot Stefan ipak je uspeo da sklopi mir, pa su se Turci povukli iz Srbije.

Prvi pad Kruševca 1427.

Turci ponovo napadaju Despotovinu 1427. godine. Ubrzo nakon smrti despota Stefana Turci zauzimaju Kruševac i Niš, a svetogorski kaluđeri se žale da su izgubili imanja u Srbiji u okolini Kruševca, Petrusa (Paraćina), Toplice i Dubočice. Tako se turska teritorija kod Kruševca, kao klin usecala duboko na zapad u Despotovinu. Granica je bila na Moravi kod prestonice kneza Lazara. Sultan je pretvorio Kruševac u jaku pograničnu tvrđavu u koju se sa svojim garnizonom smestio glavni zapovednik granice. Tako su Turci iz Kruševca imali otvorene puteve u unutrašnjost Srbije.

Nekoliko godina po Đurđevom stupanju na vlast, kao komandant granice u Kruševcu pominje se Sinan–beg. On je dobio na upravu celu okolnu oblast. Sa posebnom pažnjom nadzirao je granični prelaz preko Morave. Dozvoljavao je da pređe reku samo onome ko ga je poznavao ili ko je imao pismo sultana ili rumelijskog beglerbega. Turci su u Kruševcu zatečene crkve pretvarali u svoje bogomolje, a u susednom Stalaću koji je bio sav u ruševinama, bila je podignuta džamija. Turci su kod Stalaća držali 80 do 100 brodića kojima su u svako doba mogli da prevezu konje i trupe. Nju nije mogao da vidi nijedan hrišćanin, jer ju je dobro čuvalo 300 ljudi koji su se smenjivali svaka dva meseca.

Krstaši zauzimaju Kruševac 1437.

Pohod protiv Turaka car Svetog rimskog carstva Žigmund Luksemburški izveo je sredinom 1437. godine. Pod komandom Jovana Marcalija, sakupio je raznorodnu vojsku u kojoj je bilo Ugara, Čeha, Poljaka i pripadnika drugih naroda, i naredio joj da prodre u Tursku, ali da ne ulazi u Despotovinu, što je sigurno bila Đurđeva želja. Trupe su krenule iz Čanada i stigle na Dunav kod Požežene, nizvodno od Golupca. Tu im se pridružio Severinski ban Franko Talovac koji ih je noću, 19. juna, prevezao preko Dunava.

Jovan Marcali je brzo uz Moravu prodirao na jug, pljačkajući sve na šta je naišao. Stigao je do Stalaća gde su bile turske lađe. Jedan deo je spalio, a drugi pustio niz Moravu u Dunav. Neki turski stražari su pobegli, a neke su Ugri posekli i uništili okolna naselja.

Sutradan, u nedelju, 23. juna, upali su u Kruševac, zauzeli tvrđavu u kojoj su boravili Turci, a zatim ceo grad zapalili. Jedan leptopisac je zabeležio: „Popališe Ugri grad Kruševac“. Lađama koje je zatekla na Moravi vojska se sledećeg dana prevezla u despotovu zemlju, iako joj je bilo naređeno da ne ide preko nje, pa je požurila na na sever prema Kovinu.

Turci zauzimaju Kruševac 1454. godine i formiraju aladžahisarski sandžak

Na vest da Hunjadi, koji je iz Beograda i Kovina pratio zbivanja u Srbiji, sprema vojsku, Mehmed II Osvajač je digao opsadu Smedereva i krenuo put Sofije. Sa sobom je vukao veliki plen i vodio silno roblje. Tada je dosta Srba naseljeno u okolinu Carigrada.

Da zlo bude veće, u opustošenoj zemlji vladale su glad i kuga koje su se javile još prethodne jeseni. Narod je bežao sve do kapija primorskih gradova.

Povlačeći se iz Srbije, sultan je ostavio „pod Kruševcem“ tri sandžakbega sa trupama koje su nastavile da pljačkaju. Despot Đurađ Branković se vratio u Smederevo, iako su se pronosili glasovi da ga je, zajedno sa Golupcem i Žrnovom na Avali ustupio Ugrima.

Despot Đurađ je prikupljao vojsku koju je Hunjadi uključio u svoju, i 29. septembra krenuo iz Beograda na jug. Pošao je noću, u najvećoj tajnosti. Preko Rudišta i Žabara, Hunjadi je usiljenim maršem stigao do Kruševca, iznenadio Turke i potukao ih prvog oktobra. Feriz – bega je sa 32.000 svojih vojnika pokušao da se suprotstavi mogućem kontranapadu Srba i Ugara. Srbi nisu oklevali da naprave prvi korak i dve vojske su se srele i posle žestoke borbe srpska pešadija i konjica potisnula je tursku. Srpsku vojsku iz južnih krajeva Srbije (Dubočice) predvodio je Nikola Skobaljić. Posle pobede Janoš Hunjadi je zajedno sa Srbima pokrenuo veliku ofanzivu protiv Turaka. U bici je ubijen Iskaović beg, Esad begu se izgubio svaki trag, dok je zapovednik Kruševca Feriz – beg uhvaćen i sa još 18 turskih starešina predat Đurađu u Smederevu.

Hunjadi je sa svojom i Đurđevom vojskom, kao i trupama grofa Urliha Celjskog, koje su pritekle u pomoć, nastavio da pustoši u okolini Niša i Pirota, a zatim se preko Vidina vratio u Beograd. Skobaljić je potisnuo Turke u okolini Leskovca i odneo nekoliko velikih pobeda protiv vojske sultana Mehmeda II.

Shvatajući kruševačku tvrđavu kao važnu tačku za dalja osvajanja, sultan Mehmed II Osvajač zahteva obnovu zidina, preuređuje kule, pravi topolivnice. Strategija turske vladavine biće iseljavanje stanovništva, kako bi na mesto Srba došli Turci, a potom islamizacija. Sultan je 1454, putujući za Sofiju iz okoline Kruševca nasilno odveo 50.000 Srba, od kojih je 4.000 uputio za Carigrad.

U proleće 1458. godine u Kruševac iz Smedereva stiže veliki vezir Mahmud paša Anđelović. On dovodi 1.200 drvodelja i brodograditelja, da na Moravi grade šajke za potrebe Turcima na Savi i Dunavu. Sigurno su ti brodograditelji obnavljali i preuređivali porušene česme, kaldrmisali ulice, pravili mostiće i kamene stepenice.

Kruševac kao značajno strateško uporište postaje sedište Aladžahisarskog sandžaka.

Ognjen Milićević

Foto: Vikipedija

Pamtenik: Radojka Živković svira i peva „Odakle si sele“