Osvrt na Bruski marš: Šetnja u slavu postradalih predaka

„Svi smo mi patuljci na ramenima divova…“ Ova misao Umberta Eka bi mogla u potpunosti da se preslika na Bruski marš, koji se održava u znak sećanja na postradali narod tog kraja u Drugom svestkom ratu. Mnogi su, nedavno, šetali od Brusa do Krive Reke, a mi vas podsećamo na to šta se u prošlosti desilo našim precima, onima kojima je posvećen.

Užas u vidu stradanja nedužnih meštana u Krivoj Reci, počinili su banatski folksdojčeri, pripadnici SS divizije „Princ Eugen“, koji su direktive dobijali od Hajnriha Himlera, jednog od najvećih zločinaca nacističke Nemačke. Naime, dogodilo se da je Rasinski četnički korpus, pozicioniran u Krivoj Reci, trebalo da bude neutralisan, a pošto je važilo pravilo „sto za jednog“, major Dragutin Keserović  uspeo je sa svojim vojnicima (vođen doktrinom Draže Mihailovića da treba sačuvati srpski narod), prođe obruč neprijateljskih jedinica bez obračuna i znatnih žrtava.

Međutim, sile Osovine, nezadovoljne svojim vojnim neuspehom, rešavaju da se obračunaju sa nedužnim civilima. Nekoliko dana je trajalo nezamislivo zverstvo i zločin nad narodom u Krivoj Reci. Stradalo je oko sedamsto ljudi u nepojmljivim zločinima. Dogodilo se  miniranje naroda zatvorenog u crkvi, paljenje živih, odmazda svadbe koja se zadesila u to vreme kada je mladoj  odsečena ruka, a potom je ona ostavljena živa osakaćena …

Moglo bi još mučnih slika da se provuče kroz  ove redove, ali Srbi kao narod na svoje žrtve nikad nisu gledali sa krajnjom tugom. To dokazuje i dr Aleksandar Milutinović, idejni tvorac Bruskog marša, koji je oko sebe okupio ljude svih uzrasta, intelektualce raznih profesija, ali i najmlađe, da krenu u ovaj marš sećanja na izginule žrtve.

Poučen sličnim manifestacijama, Kolubarskim i Cerskim maršom, Milutinović organizuje Bruski marš, koji se održava još od 2017.

Osnovci i srednjoškolci iz Brusa, bili su najbrojniji na ovogodišnjem maršu, a stiče se utisak da napor koji se sastojao od dvadeset i jednog kilometra i savladavanju 800 metara nadmorske visine, od Brusa do Krive Reke, nikome nije smetao. Naprotiv, osmesi, pauze, veselo i radoznalo upoznavanje i razgovori među učesnicima, doprineli su simboličkom prkosu svemu onome što su zločinci svojevremeno nastojali da potru i unište, a to je biološki potencijal jednog naroda.

Na kraju ove povorke, svih sto pedeset učesnika stiglo je do Krive Reke, gde ih je sačekao otac Marko Rakonjac, koji je pročitao službu i uneo duhovni mir među iscrpljene učesnike praveći, konačno, tu duhovnu sponu između predaka i pokoljenja.

Okončavanjem službe, završena je ova „šetnja sa precima“.  Zadovoljstvo koje se oseća nakon savladanog fizičkog napora i duhovne ispunjenosti obnovljenog sećanja na stradale žrtve, daje jaku motivaciju u čuvanju nacionalnog identiteta, tradicije i kulture.

V. Milojević

Foto: Aleksandar Milutinović