Opština Varvarin u evropskom ekološkom projektu za reciklažu stakla

Krajem prošle godine hiljadu kontejnera za reciklažu staklene ambalaže počelo je da pristiže u region, pa je projekat “Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” proširen na još osam opština u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Kontejneri će u Srbiji biti raspoređeni u Somboru, Nišu, Kragujevcu i Varvarinu

Kompletna oprema biće postavljena do kraja marta, u gradskim jezgrima, ugostiteljskim objektima, kao i u prigradskim naseljima, saopštio je NALED. Jedan od glavnih ciljeva projekta, koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, je da se u ovim opštinama poveća količina sakupljene staklene ambalaže za 20 odsto i postigne isplativost reciklaže stakla.

Uz finansijsku podršku Apatinske pivare i Nemačke razvojne agencije, u ukupnoj vrednosti od 300 hiljada evra, Sekopak i NALED će Nišu dodeliti 300 reciklažnih kontejnera, Somboru 150, Kragujevcu 120, dok će građani Varvarina na raspolaganju imati 30 kontejnera.

– Proširenjem projekta na nove opštine, više od 500 hiljada stanovnika Srbije odnosno 1,5 miliona u tri zemlje će dobiti priliku da iskorišćenu staklenu ambalažu odlaže u reciklažne kontejnere, u blizini svojih domova, i na taj način doprinesu zaštiti životne sredine. Sav stakleni ambalažni otpad je reciklabilan – u kontejnere mogu da se odlažu staklene boce, tegle, staklene bočice od kozmetike i parfema. Ipak, treba imati u vidu da neke vrste stakla, poput automobilskog, laboratorijskog, vatrostalnog stakla ili ogledala, ipak nisu pogodne za reciklažu, te odlaganje takvog materijala treba izbegavati. Svakako će, paralelno sa postavljanjem infrastrukture, biti sprovedena i edukacija javnosti o važnosti reciklaže – kaže Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.

U Srbiji se reciklira tek 44 odsto staklene ambalaže, u SevernojMakedoniji 30 odsto, a u Bosnii Hercegovini 12 odsto, što je nedovoljno za uspostavljanje isplativog sistema reciklaže na Zapadnom Balkanu.

S obzirom na to da u regionu ne postoje reciklažni pogoni, staklena ambalaža mora da se izvozi i to je dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada, a posledica ovakvog sistema je to što većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne.

Tekst i foto: Ž. M.