Novinari na edukaciji: Mediji kao saveznici u borbi protiv katastrofa

U centru za stručno usavršavanje održana je radionica „Mediji i vanredne situacije“ u okviru programa „Jačanje otpornosti na prirodne katastrofe i unapređenje strategije pripravnosti“, s ciljem da predstavnici medija prošire svoja znanja u oblasti informisanja građana u periodu prirodnih i drugih nepogoda

Radionica je održana u organizaciji Grada Kruševca, MUP-a Srbije, uz podršku Čovekoljublja, CRS-a i Caritas-a Srbije. Projekat je koncipiran da direktno pomogne šesnaest lokalnih samouprava u BiH i Srbiji kako bi ojačali pripravnost i kapacitete za smanjenje ranjivosti od prirodnih i drugih katastrofa.

Radionica za medije je održana kako bi se ukazalo na značaj pravovremenog i realnog izveštavanja u sistemu upravljanja rizikom od prirodnih i drugih katastrofa. Upravo mediji predstavljaju direktnu vezu između javnosti i službi zaštite i spasavanja, pa samim tim imaju važnu ulogu u širenju ključnih informacija u fazama pre, za vreme i nakon prirodnih i drugih katastrofa.
Tokom prve sesije radionice, govorio je Ivan Baras, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP RS kako bi učesnike radionice upoznao o sistemu rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u Srbiji.

– Pravovremeno informisanje građana je ključno, jer se time sprečava širenje straha i panike, pa mediji u tom smislu igraju važnu ulogu. Sektor za vanredne situacije se 2007. godine odvojio od Policije što je doprinelo bržoj i efikasnijoj komunikaciji sa javnošću, odnosno sa medijima. Moram da istaknem odličnu saradnju sa kruševačkom civilnom zaštitom – rekao je Ivan Baras, istakavši još jednom da je komunikacija na svim nivoima jako ključna.

U drugoj sesiji radionice, fokus je bio na ulozi i odgovornosti novinara u pripremi zajednice za suočavanje sa prirodnim i drugim katastrofama. O tome je govorila novinarka lista Politika, Miroslava Derikonjić.

– Svaki novinar u ovakvim situacijama treba da vodi računa kako izveštava i da plasira proverene, zvanične informacije. Ne treba koristiti previše stručnih izraza kako bi tekst razumeo širi krug ljudi – rekla je Miroslava Derikonjić.

U okviru trećeg, poslednjeg dela radionice razvila se diskusija između učesnika u razmeni preporuka i navođenja primera dobre prakse u izveštavanju prilikom vanrednih situacija. Na osnovu svojih ličnih iskustva, savete kolegama je dao Dragoslav Gogić, dopisnik RTS-a.

– Kada se dogodi neka nepogoda, najbolje je izaći na teren i u kratkoj formi obavestiti javnost šta se dogodilo. Kada stigne zvanična informacija, nju objaviti i time sprečiti bilo kakvo plasiranje poluinformacija – zaključio je Dragoslav Gogić.

Zaključak sa ove radionice je da preko medija treba podizati svest građana u oblasti zaštite i spasavanja od prirodnih i drugih katastrofa.

N. L.