Nova školska godina donela nove viškove u prosveti
Postavljeno: 08.10.2022
Na području Kruševca, prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, na početku nove školske godine bilo je 183 tehnoloških viškova, od kojih je tri lica potpuno ostalo bez norme, 331 prosvetar je imao nepotpunu normu, na raspolaganju je bilo 738 mesta sa određenim procentom, a normu je dopunilo 47 tehnoloških viškova.
Prvi septembar u Kruševcu ove godine je 183 profesora dočekalo kao tehnološki višak, podaci su ovdašnje Unije sindikata prosvetnih radnika. To su prosvetari koji su imali punu normu, a izgubili su deo. Troje prosvetara je potpuno ostalo bez časova, a njih su preuzele druge škole, koje su imale potrebu za tim kadrom. Na raspolaganju je bilo 738 radnih mesta, sa različitim brojem procenata, a do sada je normu dopunilo 47 lica, tehnoloških viškova. Na području Kruševca 331 profesor ima nepotpunu radnu normu. Predrag Gašić, član Radne podgrupe za praćenje procesa preuzimanja radnika u prosveti, pri Školskoj upravi Kruševac, podseća da proces preuzimanja traje cele školske godine. Navodi i da se u Kruševcu smanjuje broj tehnoloških viškova:
– Kruševac je u malo boljoj poziciji jer imamo demografski priliv na osnovu preseljenja. Inače, do tehnoloških viškova dolazi zbog niske stope nataliteta, sve manje učenika upisuje prvi razred. Naš zahtev Ministarstvu da se broj učenika u odeljenjima smanji na 24 bi radikalno smanjio broj tehnoloških viškova, ali za sada oni oglušuju, iako je u zemljama Evropske unije broj đaka u odeljenju ograničen na 21.
U Kruševcu je među 183 prosvetara koji su izgubili deo norme bilo najviše profesora srpskog, njih 15, potom fizičkog vaspitanja 12, te istorije i geografije po desetoro profesora. Profesori koji se nađu na ovoj listi prijavljuju se na konkurse u školama i prema Zakonu imaju prednost.
– USPRS apeluje na direktore škola da taj Zakonom definisan zadatak obavljaju savesno i časno. Uticaj političkih struktura prema školama je veliki, direktori nisu nezavisni u donošenju odluka o preuzimanju radnika. Time direktore škola direktno stavljaju u nezavidnu situaciju, uz mogućnost da ih poseti prosvetna inspekcija radi provere zakonitosti njihovog rada, a krajnji epilog može biti i predlog nadležnom Ministru za razrešenje istih sa funkcije – ističe Gašić.
Pored tehnoloških viškova, u svakoj školi se formira spisak lica sa nepotpunom radnom normom, koji mogu biti zbrinuti u školama sa slobodnom radnom normom, ali tek posle preuzimanja svih tehnoloških viškova koji imaju apsolutnu prednost.
M. Stanković