Nesavesni vlasnici pasa na „udaru“ komunalne policije

Postavljeno: 17.05.2018

Zbog nepoštovanja Odluke o držanju kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Kruševca,  tokom prošle godine komunalna policija izrekla je 35 prekršajnih mera, većinom za šetnju pasa bez povodnika i maske, onde gde je to potrebno. U komunalnoj policiji kažu da su  na kaznene mere prešli nakon dužeg vremena apelovanja na građane da svoje kućne ljubimce šetaju propisno

Novčanu kaznu u iznosu od 10.000 dinara vlasnici pasa uglavnom su do sada plaćali zbog šetnje svojih  kućnih ljubimaca bez povodnika u gradskim parkovima i u užem gradskom jezgru, a kažnjavani su i oni koji  pse poput staforda, dobermana ili pitbula nisu obezbedili zaštitnim maskama.

– Ranije smo uglavnom apelovali na vlasnike pasa da svoje ljubimce ne šetaju bez povodnika i maske, a sada ih na licu mesta kažnjavamo. Posebno smo rigorozni u Pionirskom parku gde postoji mesto određeno za kućne ljubimce, što pojedini  vlasnici ne poštuju i svoje pse i dalje puštaju bez povodnika mimo opredeljenog prostora – kaže Miloš Jovanović, načelnik ovdašnje Komunalne policije.

Prema njegovim rečima, izrečene kaznene mere uticale su na to da se na ulicama Kruševca može videti sve više pasa sa povodnicima i maskama, kako u gradskim parkovima tako i na svim ostalim javnim mestima u užem gradskom jezgru. S druge strane, navika da se u šetnju psa krene sa metlicom ili kesom za izmet, još uvek kod nas nije dovoljno zaživela.

– Retko ćete videti da vlasnik psa sa sobom nosi kesu za izmet, što je takođe jedna od obaveza  jer je Odlukom o držanju kućnih ljubimaca propisano i to da je držalac životinja dužan da bez odlaganja očisti javnu površinu ukoliko je pas ili mačka zaprljaju. Za sada uglavnom upozoravamo građane na tu njihovu obavezu, s tim da ćemo, kao i za povodnike i maske, u jednom trenutku preći na kažnjavanje – kaže Jovanović.

Ono što nije lako odrediti, a što je takođe definisano Odlukom o držanju kućnih ljubimaca, je  da se psi i mačke mogu držati “pod uslovima i na način da ne uznemiravaju treća lica”.

– Dobijamo  prijave građana kojima smeta lavež ili zavijanje pasa iz susednih stanova ili kuća. Kako nije jednostavno da se odredi u kojoj meri taj lavež remeti mir komšija, mi uglavnom vlasnike  upozorimo da povedu više računa o tome, gde se u većini slučajeva oni i potrude da problem reše tako što, na primer, psa izmeste u deo dvorišta gde će njegov lavež manje smetati komšijama – kaže on.  

Pored stvaranja buke i nehigijene, prijave komšija odnose su i na broj pasa ili mačaka u stambenim zgradama ili kućama.

Na gradskom području u porodičnim stambenim zgradama i stanovima, individualna domaćinstva mogu držati po jednog psa i mačku, a ukoliko  ima i mladunaca, oni se mogu zadržati najduže do tri meseca starosti. Često se dešava da dolaskom na teren po prijavi građana, utvrdimo da su  mladunci prerasli tri meseca, gde nas vlasnici tada obično uveravaju da će oni ostati kod njih samo još nekoliko narednih dana – kaže Jovanović, dodajući da je kod prijava građana oko broja pasa koji se drže u gradskoj zoni  do sada najviše 12 pasa evidentirano u jednom domaćinstvu, gde je inspekcija , u skladu sa gradskom odlukom,  naložila da se životiwe dislociraju.

Govoreći o ostalim merama i zabranama kada je u pitanju držanje kućnih ljubimaca na gradskom području, Jovanović kaže da je, između ostalog, zabranjeno i držanje pasa i mačaka na balkonima, terasama, u zajedničkim dvorištima i prostorijama (tavanima i slično), kao i njihovo uvođenje u javne prostorije, sredstva javnog prevoza, javna kupališta ili druga javna mesta na kojima se okuplja veliki broj građana.Takođe, zabranjeno je i organizovanje borbi životinja, kao i napuštanje pasa ali i ostavljanje leševa uginulih životinja.

Pas koji se drži u individualnom ograđenom dvorištu ne mora biti vezan, uz uslov da je ograda tako obezbeđena da on ne može da izađe iz dvorišta i  ugrozi bezbednost prolaznika. S druge strane, u dvorištima porodičnih stambenih zgrada, pas se mora držati ili u posebno ograđenom prostoru (objektu) ili vezan na lancu tako da ne ugrožava prolaznike i komšije, s tim da lanac  ne sme biti kraći od tri metra. A da bi neko uopšte mogao da drži psa ili mačku u zajedničkom dvorištu porodične stambene zgrade, potrebno je pre svega da dobije saglasnost ostalih korisnika zajedničkog dvorišta.

Ukoliko se desi da vlasnik izgubi kućnog ljubimca, obaveza je da se taj gubitak odmah prijavi veterinarskoj službi. Prijava mora da sadrži vreme i mesto nestanka, fizički opis i ime nestale životinje, te potvrdu o izvršenom obeležavanju i vakcinaciji, a  pomenuta služba mora se odmah obavestiti i ukoliko životinja ozledi neko lice.

Kako držanje kućnih ljubimaca podrazumeva i brigu o njima, u smislu odgovornosti za njihov život, zdravlje i dobrobit, obaveza vlasnika je i da svom kućnom ljubimcu obezbedi adekvatan smeštaj, neophodnu negu, pravilnu ishranu, odgovarajuće higijensko sanitarne uslove prostora u kome životinja boravi, kao i zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuje doborit životinja. Pas ili mačka moraju biti trajno obeleženi i vakcinisani i samo pod tim uslovima mogu se izvoditi na javne površine.   

“Ispovest” mog komšije

Da se razumemo, ja volim životinje. Na stranu što imam medicinsku potvrdu da sam alergičan na životinjsku dlaku, komšijske pse u prolazu uvek pomazim po glavi, računam, odmah čim uđem u kuću opraću ruke i neće biti problema. Ali, bude ih obavezno, jer  komšijski pas u liftu, od prizemlja do sedmog sprata, skače po meni. Vlasniku sve milo jer, kako kaže, njegov pas ume da prepozna dobre ljude. Dok mi objašnjava kako je juče režao na komšinicu sa prvog jer ona do podne mrzi sebe a od podne ceo svet, ja već počinjem da kijam. –Nazdravlje, eto, živa istina- kaže komšija dok izlazimo iz lifta a njegov pas toliko glasno laje, valjda iziritiran onom ptičicom koja tačno u ponoć izlazi iz starinskog sata komšije koji živi baš preko puta lifta…Ulazim u kuću, hvatam se prvo za antihistaminike. Taman me nekako uspavaše jer  oni ujedno deluju sedativno (a i ponoć je odavno prošla), kad eto ti komšija ponovo izlazi sa psom koji laje, ovoga puta valjda od sreće što ga gazda ponovo izvodi napolje. Čuje se lavež ali i glasan komentar komšije koji mu se kao bajagi ljutito obraća “imaš ti sreće što ne spavam noću pa mogu još dva puta da te izvodim do zore…” i izvodi ga on tako još dva puta do jutra i to baš uvek u trenutku kad mene hvata san… Ustajem ujutru skroz neispavan i spremam se za posao…i nekako baš otvorim vrata baš kad komšija izvodi psa u jutarnju šetnju. Ne ulazim u lift, bolje mi je pešice nego da pas ponovo skače po meni…Izlazim iz zgrade i taman kad sam pomislio da sam izbegao sve “zamke” i da bar na poslu neću kijati,  osetih nešto meko ispod cipele. Ovo je verovatno ostalo od noćne šetnje- zaključih dok vadim vlažnu maramicu iz tašne da obrišem pseći izmet sa cipele. Dok glancam cipele eto ti i komšije, kaže, morao i on peške, jer se gospođa koja je ušla u lift tobože plaši pasa. “Vidiš komšija kakvi smo mi ljudi, smetaju nam ova nevina stvorenja. Da je više ovakvih kao ti i ja, svet bi bio bolji”, mudro zaključuje moj komšija. Pričao bi on još na tu temu, ali mu se pas izgubio iz vidokruga pa je požurio da ga potraži.  

   

Ostale vesti

back-to-top