Naših prvih dvadeset: U 2015-toj pet dana bez vode, oluja na priredbi predškolaca, Maša kupio RTK …  

U jubilarnoj godini, u kojoj slavimo dvadeseti rođendan novina “Grad”, kratkim tekstovima vas vodimo kroz najznačajnija dešavanja u prethodnim godinama, koja su ostala zabeležena na našim novinskim stranama.

Na početku godine pisali smo o manifestaciji plivanja za časni bogojavljenski krst, koja je održana na Zapadnoj Moravi, kod skele u Beloj Vodi i na Rasini u Šavranu. Pobedili su osamnaestogodišnji Kruševljanin Mihajlo Adžić na Moravi i Nemanja Milićević, na Rasini.

Imajući u vidu probleme koje su poplave napravile godinu dana ranije u februaru smo se bavili time šta je u međuvremenu preduzeto. Poplave se, pisali smo na osnovu  izjava nadležnih, zbog velike zasićenosti zemljišta, očekuju, a u Gradskoj upravi Kruševac uveravaju da je sve što se moglo, urađeno. U okviru sanacije prošlogodišnjih i kao preventiva da do novih poplava ne dođe na području Kruševca je pročišćeno i prokopano 180 kilometara odvodnih kanala, uređeno je 10 propusta, pročišćeno je i uređeno rečno korito i obale u dužini od 3,2 kilometra. Na potezu Kaonik – Crkvina sagrađen je novi most, vredan 5,5 miliona dinara, sanirano je klizište, odnosno urađen je potporni zid na putu Pozlata – Sušica. To su bili podaci sektora za vanredne situacije Grada.

Zabeleželi smo i da su pozorišnu predstavu uradile profesorke OŠ “Jovan Popović”, koje su kreativnim radom svojim učenicima, kolegama i sugrađanima, poslale poruku da granice uspeha neretko postavljamo mi sami. Ideja je sinula iznenada, a izabrale su tekst “Ženski razgovori“, malo su dodale i adaptirale i, što je najvažnije, profesorke su sa lakoćom, kao da su za njih pisani, „uskočile“ u simpatične i duhovite likove večnog Duška Radovića.

U martu je i dalje trajao štrajk prosvetara, članova Unije sindikata prosvetnih radnika, koji su skaćene časove počeli da drže još sredinom novembra. Ni protest u Beogradu, na kome se, prema proceni medija okupilo između pet hiljada i 10 hiljada prosvetara, nije doveo do sporazuma sa Ministarstvom prosvete.

U istom mesecu smo imali vremenske neprilike, a obilna kiša i sneg, izazvali su pokretanje brojnih klizišta na području celog Rasinskog okruga. Nekoliko porodica je iseljeno iz svojih kuća. Zbog snega je na području opštine Brus osam dana na snazi bila vanredna situacija, tokom koje je tridesetak ljudi evakuisano, dok je više sela i zaselaka danima bilo odsečeno od sveta zbog velikih snežnih nanosa. Pokrenulo se i klizište na Novom Groblju u Kruševcu, što je dovelo i do oštećenja na kolovozu.

U aprilu je Kruševljane mučila nestašica vode, a epilog petodnevnih muka je bilo formiranje Komisije koja će utvrđivati odgovornost, jer se jednodnevno plansko isključenje vode pretvorilo u višednevnu nestašicu, zbog čega su bili zatvoreni vrtići i škole.

Sredinom te godine kruševački Samostalni sindikat zatražio je reakciju nadležnih nakon što se pet preduzeća iz našeg grada našlo pred uvođenjem stečaja. Tada su iz Gradske uprave poručili, ono što su do sada već nebrojeno puta rekli, da rešenje treba tražiti na relaciji poslovodstva, sindikata, Agencije za privatizaciju i resornog Ministarstva.

Umesto lepe vesti o priredbi predškolaca, tog juna smo pisali o olujnom nevremenu i gromovima koji su se sručili tokom njihove priredbe na Slobodištu, kada, srećom i pravim čudom nije bilo povređenih. Priredba je prekinuta nakon dvadesetak minuta,  zbog olujnog nevremena. U metežu koji je potom nastao roditelji su pritrčavali da uzmu decu od vaspitačica, kiša je pljuštala, gromovi udarali, vetar duvao, deca vrištala.

Leto je Radio televiziji Kruševac donelo novog vlasnika, a to je postao privrednik Radojica Milosavljević Maša. Iz te medijske kuće je, pred privatizaciju, kroz dva kruga socijalnog programa, otišlo 57 radnika. U stalnom radnom odnosu ostao je 31 radnik i još nekoliko je, nakon odlaska, ponovo angažovano kroz ugovor o povremenim i privremenim poslovima.

Zabeležili smo da je te godine “Belovodska rozeta” pripala čuvenom književniku Peteru Handkeu.

Pisali smo i priču o deda Živanu i njegovoj česmi u Šancu. On je, naime, 2002. godine odlučio da se iz Beograda, gde je proveo radni vek i deo penzionerskih dana, vrati u rodni Šanac, gde se nakon toga posvetio održavanju česme Pčela.

Budite sa nama, za vikend nastavljamo plovidbu kroz prošlost, zabeleženu na stranicama novina GRAD, a sve povodom jubileja, dvadeset godina od izlaska prvog broja, koji obeležavamo u ovoj godini.

J.B.