Naših prvih dvadeset: 2014-ta, godina nezapamćenih poplava

U susret jubileju, dvadesetoj godišnjici lista Grad, nastavljamo naš vremeplov. Pred vama je 2014-ta, godina novih izbora, nezapamćenih poplava, socijalnih programa, višemesečnog štrajka prosvetara…

Na početku godine smo, između ostalog, pisali o organizovanom smeštaju starih i odraslih radno nesposobnih lica u hraniteljske porodice, sa čime se krenulo 2009. Godine, u okviru projekta „Zajedno“. Projekat je trajao godinu dana, a kako se takav vid zbrinjavanja starih i radno nesposobnih pokazao kao nabliži modelu prirodnog okruženja nastavljeno je sa njegovom realizacijom te je do početka 2014. godine  kroz ovakav vid hraniteljstva, novi dom pronašlo 54 lica.

Zabeležili smo da su Udruženje žena „Peščanik“ i Alternativni centar za devojke Organizovali, na centralnom gradskom trgu, ples i obraćanje sugrađankama i sugrađanima, čime su podržali planetarnu kampanju protiv nasilja prema ženama, „Milijarda ustaje za pravdu“.

Bilo je to još jedno izborno proleće, održani su vanredni parlamentarni izbori, a mi smo pisali da će u tadašnjem, novom sazivu republičkog parlamenta Rasinski okrug predstavljati šestoro poslanika. Prema konačnom izveštaju RIK-a na parlamentarnim izborima 16. marta, Srpska napredna stranka sa koalicionim partnerima osvojila je 158 poslaničkih mandata, koalicija oko SPS-a ima 44, DS ima 19, a koalicija oko Nove demokratske stranke 18 poslaničkih mesta. Prema rasporedu kandidata na ovim listama, za sada je izvesno da će svih pet kandidatkinja iz Rasinskog okruga sa SNS-ove liste ući u republički parlament. To su Vesna Rakonjac i Dragana Barišić iz Kruševca, Milena Turk iz Trstenika, Violeta Lutovac iz Varvarina i Mirjana Krkić iz Ćićevca. Poslanički mandat dobio je i Siniša Maksimović iz Kruševca koji je na listi SPS-a na 44. mestu.

U susret Prazniku rada pisali smo da Samostalni sindikat smatra da nema razloga za slavlje: To što će ovdašnje Veće saveza Samostalnih sindikata u predvečerje Praznika rada na centralnom gradskom trgu organizovati kulturno umetnički program ne znači da radnici imaju razlog za slavlje već da se želi obeležiti višedecenijsko postojanje radničkog pokreta u našem gradu, kazao je tada Milenko Mihajlović, predsednik ovdašnjeg Samostalnog sindikata.

Vremenske neprilike u aprilu i maju punile su novinske stupce, a nezapamćene padavine donele su silne probleme ne samo Kruševcu već celoj Srbiji.

U jednom od tekstova pisali smo da su prvi problemi usled velikih padavina nastali na putu koji vodi ka Jastrepcu. Pedesetak učenika kruševačke Gimnazije, koji su boravili u Planinarskom domu, zbog odrona zemlje i puta koji je bio presečen na dva mesta, nisu mogli da se vrate kući. Uz angažovanje nadležnih službi učenici su, prolaskom kroz šumu, kako bi došli do autobusa, u večernjim satima bezbedno vraćeni u Kruševac. Dan kasnije problem je nastao u Đunisu, u delu naselja koje se nalazi ispod podvožnjaka ispod magistralne pruge koja vodi ka Nišu, gde je bujični talas pretio da potopi oko 25 domaćinstava.

Epilog je bio da je, u bujičnim poplavama koje su tokom uskršnjih praznika zadesile naš kraj, oštećeno 7 mostova, 2 kilometra asfaltnih i 20 kilometara makadamskih puteva, a oko 1.200 hektara obradivih površina završilo je pod vodom. Prema preliminarnoj proceni šteta od poplava u Kruševcu je oko 90 miliona dinara.

Poplave su “donele” probleme jezeru Ćelije jer je, kako smo tada pisali, prema prvim procenama nadležnih, oko tri hektara smeća plovilo po površini akumulacije. Kutije, flaše, PVC otpad, pristigao je u jezero iz Rasine i Blatašničke reke. Predstavnici opština Brus i Blace nisu se, prema informacijama iz Gradske uprave Kruševca, „proslavili“ u bujičnoj krizi.

Ubrzo se više od 300 volontera uključilo u čišćenje jezera Ćelije, koje je Gradski štab za vanredne situacije organizovao posle prvog talasa bujičnih poplava. Mobilisani su radnici JKP, JKP Vodovod, Gradske uprave, pripadnici Ribočuvarske službe „Rasina plus“, članovi Udruženja „Trihaus“, volonteri svih generacija, strastveni ribolovci, a javljaju se i „slobodni“ zaljubljenici u prirodu i izviđači.

Kruševljani su se te godine prikuljuči globalnoj akciji „Sat za našu planetu“. Tačno sat vremena ugašena su svetla u gradu, a na platou ispred Doma sindikata, volonteri Idejnet kluba i omladinske grupe Helsinškog odbora za ljudska prava upoznali su prolaznike sa značajem ovakvih akcija i time koliko je važno da sami, izvan ovakvih kampanja, damo doprinos ublažavanju klimatskih promena.

Tog Vidovdana je na red za najviše priznanje Kruševca stigao tada ministar odbrane, a prethodno gradonačelnik, Bratislav Gašić, a u obrazloženju je navedeno da nagradu dobija „za sveobuhvatan doprinos razvoju Kruševca“.

Bavili smo se i sprovođenjem socijalnog programa u “Trajal korporaciji” i IMK “14. oktobar”, za koji se u tom momentu prijavilo više od hiljadu radnika iz te dve firme.

Tu godinu je obeležio i višemesečni štrajk prosvetnih radnika, koji su držali skraćene časove, tražeći da prosveta bude izuzeta od smanjenja plata za 10 odsto te da se utvrdi u kom periodu će biti donet Zakon o platnim razredima, koji bi obuhvatio ceo javni sektor.

Krajem godine je, nakon nekoliko meseci i velikih problema koji su zbog odluke o jednosmernosti, Kosovska ulica ponovo vraćena u dvosmerni režim saobraćaja.

Novi vremeplov je sa vama narednog vikenda kada vas tekstovima vodimo u 2015. i 2016. godinu.

J.B.