Naših prvih dvadeset: 2010-te godine preminuo osnivač lista Grad, “tresla” ekonomska kriza, Napredak ispao iz elite …

Vremeplovom vas danas vraćamo u 2010. godinu, podsećajući na događaje koje smo zabeležili u našem listu. Jedan se među njima izdvaja, jer je bio veoma potresan za našu medijsku kuću. Naime, to je godina u kojoj je preminuo osnivač novina Grad, Boban Milovanović, a broj od 24. septembra 2010. godine, u kome smo o tome pisali bio nam je najteži za pripremu, u dosadašnjih dvadeset godina.

–Otišao je naš Boban. Odu ljudi. Ostanu slike. I sećanja…Tako će i svako od nas, koji smo ga poznavali, zadržati u sećanju barem po jednu sliku našeg Bobana. I sasvim sam siguran da će na svakoj od njih Boban biti veseo, nasmejan, pun energije koju je tako zarazno širio oko sebe. Takvog ćemo ga zapamtiti, jer je takav i bio. Prosto je nemoguće o Bobanu pisati u prošlom vremenu. Kao i shvatiti da ovog petka već nije prelistao naš i svoj „Grad“ – deo je teksta kojim se u ime redakcije od Bobana oprostio tadašnji glavni i odgovorni urednik naših novina Slavoljub Marković.

Na početku  godine pisali smo o tome koliko bi radnika iz lokalnog javnog sektora, a prema Zakonu o racionalizaciji zaposlenih u javnom sektoru, trebalo da bude proglašeno tehnološkim viškom. Ono što se u tom momentu znalo bilo je da bi u „prvoj tranši“ bez posla moglo da ostane 83 lica, od čega blizu pedeset iz Gradske uprave.

Beležili smo podatke o značajnom rastu zahteva za materijalnu pomoć, odnosno da je u 2009. godini, u odnosu na 2008. godinu, taj broj povećan za četvrtinu. Od nadležnih smo tada saznali da je među korisnicima sve više ljudi sa fakultetom koji su ostali bez posla, zbog godina nisu interesantni potencijalnim poslodavcima, pri čemu većina ima decu na školovanju.

Pisali smo da je kruševački “Rubin“ započeo izvoz u Irak, kome je isporučio prve količine vinjaka, votke i vina, te započeo realizaciju ugovora vrednog oko 2,5 miliona evra. Prema tadašnjim navodima poslovodstva Rubina, Iračanima su se najviše dopala vina „Don Rosi“, „Car Lazar“ i „Carica Milica“, ali i votka i druga vina iz “Rubinovog“ asortimana.

Te godine je, nakon sedam godina, HI „Župa“ ponovo pokrenula proizvodnju plavog programa, a tadašnje poslovodstvo te fabrike je navodilo da je nemačko-češki konzorcijum i dalje zainteresovan za kupovinu fabrike.

Beležili smo da je u Kruševcu osnovan Gradski odbor Narodne partije, a za njegovog predsednika izabran Radovan Milovankić, nekadašnji radikal. Osnivačkoj Skupštini lokalnog odbora prisustvovala je predsednica stranke Maja Gojković, sada aktuelna ministarka kulture i informisanja.

Tadašnji ministar kulture Nebojša Bradić, poznati reditelj, Kruševljani, posetio je našu redakciju. U razgovoru sa poslovodstvom i novinarima Grada, posebna pažnja je posvećena realizaciji novog projekta našeg nedeljnika, “Srednjoškolskog grada”, koji je trebalo da okupi sve kruševačke srednje škole, koje bi se ubuduće predstavljale kroz mesečni podlistak te učestvovale u radionicama, okruglim stolovima, posetama redakcijama medija.

U maju smo zabeležili lošu fudbalsku vest. Pod naslovom “Fudbaleri Napretka „izvukli sedmicu“ u Novom Sadu i oprostili se od „elite“ konstatovali smo da je Kruševac izgubio mesto u najjačem fudbalskom rangu u zemlji. Nakon dve uspešne sezone i osvajanja petog i šestog mesta, ni najveći pesimisti nisu mogli da pretpostave da će Napredak biti jedan od dva putnika u niži rang.

Pisali smo o tome da Kruševac ima najlošiju privatizaciju (HI “Župa”) i najduži stečaj (GP “Jastrebac”).

–Stečajni vihor koji je 2002. zahvatio ovaj grad i serija loših privatizacija bez posla je ostavila više od 11.000 ljudi. Činjenicu da se dobre privatizacije na prste mogu prebrojati, potvrđuje i podatak da je više od 20 odsto kupoprodajnih ugovora u međuvremenu raskinuto, a da je pet velikih preduzeća kroz stečajni postupak izbrisano sa privredne mape – pričao je tada Milenko Mihajlović, predsednik međuopštinskog Veća Samostalnih sindikata u Kruševcu.

Održan je nulti Festival horora, čiji je inicijator bio Slavoljub Marković, tadašnji glavni i odgovorni urednik lista Grad. Festival se odvijao u etno vodenici u Srndalju, Đorđu Kadijeviću dodeljena je „Leptirica“, nagrada za doprinos razvoju poetske fantastike i horora kao žanra, održani su okrugli sto, performans Kruševačkog pozorišta, veče  Mladena Đorđevića, prikazano je devet dokumentaraca, kratki, TV i igrani filmovi…

Zabeležili smo i da, iako se više od 70 odsto anketiranih predškolaca i osnovaca sa teritorije Rasinskog okruga izjasnilo da pri izboru načina ishrane često ili gotovo uvek razmišlja o svom zdravlju, više od 60 odsto ove populacije, koristi isključivo beli hleb, a blizu polovine često jede svinjsko meso i mesne prerađevine.

Pod naslovom “Kruševac – centar duhovnosti” pisali smo da je Sveti arhijerejski sabor SPC doneo odluku o formiranju nove, kruševačke eparhije. Nju će, kako je tada saopšteno, sačinjavati delovi niške, šumadijske, žičke i braničevske eparhije.

Kruševljane je te zime pogodila vest da je u selu Ljubava bračni par preminuo od hladnoće. Ta vest je lansirala Kruševac u žižu interesovanja ne samo srpske, već i strane javnosti. Vest su preneli mediji u okruženju, a teška socijalna drama sa tragičnim posledicama ukazala je na potrebu da se preispita uloga svih nivoa organizovanja u lokalnoj zajednici i mehanizama za pomoć starim i osobama na ivici egzistencije.

Beležili smo da se sindikat “Trajal korporacije” protivio raskidu privatizacije, dok je sindikat petrohemije tražio raskid kupoprodajnog ugovora za Fabrike maziva, jer je račun tog preduzeća više od dva meseca u blokadi za 1,05 milijardi dinara, pretio mu je stečajni postupak i gubitak posla za oko 200 radnika.

Plovidbu kroz tekstove iz prethodnih godina, u susret 20-toj godišnjici lista Grad, nastavljamo narednog vikenda, kada za vas “prelistavamo” 2011. godinu.

J.B.