Naš sagovornik, Nemanja Lakićević o „Putu kojim se ređe ide“

Želja da se bavi naučnim radom ali i profesionalno bavljenje košarkom odvela je Kruševljanina, Nemanju Lakićevića u svet. Studirao je u Americi, Bavarskoj, Italiji. Trenutno piše doktorsku disertaciju, a polje njegovog interesovanja su fiziologija sporta i fizičke aktivnosti. O svojim iskustvima u inostranstvu ovaj Kruševljanin u dijaspori govori za naš portal

-Po završetku srednje škole odlučio sam da nastavim svoje školovanje u Americi jer mi je to omogućilo da objedinim studije ali i profesionalno igranje košarke kojom sam se aktivno bavio od ranog detinjstva. Nakon toga sam magistarske studije pohađao u Bavarskoj i jasno se opredelio za bavljenje naukom u oblasti sportskih nauka, konkretno fiziologije sporta i fizičke aktivnosti. Trenutno sam na završnoj godini doktorskih studija na Siciliji gde ću uskoro odbraniti svoju doktorsku tezu – kaže Nemanja Lakićević za portal KruševacGrad.

Doktorska disertacija na kojoj radi odnosi se na ishranu borilačkih sportista, a do sada je sa svojim istraživačkim timom objavio preko dvadeset naučnih radova u jako priznatim naučnim časopisima.

-Dominantna tema našeg istraživačkog rada jeste ishrana borilačkih sportista odnosno fenomen brzog skidanja kilograma kod boraca. Ovo je učestala pojava u ovoj populaciji s obzirom na to da su svi borilački sportovi težinski podeljeni te mnogi borci pokušavaju da uđu u nižu kategoriju uoči takmičenja kroz intezivan trening koji prate restrikcije u hrani i tečnostima i tako ostvare potencijalnu prednost nad lakšim borcem. Mi izučavamo kratkotrajne posledice ovog ponašanja kroz biohemijske analize funkcija različitih sistema u organizmu. U planu nam je i sagledavanje dugoročnih posledica brzog skidanja kilograma, posebno u vidu metaboličkog sindroma- objašnjava naš sagovornik.

Njegov izbor da ode iz Srbije bio je uslovljen time što je na inostranim fakultetima mogao da nastavi da se bavi i sportom i naukom, što je u Srbiji gotovo neostvarivo.

-Moj izbor je bio uslovljen košarkom. Sistem školovanja u Americi omogućava sportistima da se uporedo sa školovanjem ostvaruju i u sportu i pritom dobiju stipendiju kojom će moći delimično ili potpuno da pokriju troškove školovanja. Smatram da je ovo jako dobar izbor za mlade sportiste iz Srbije jer su nakon srednje škole mnogi od njih suočeni sa izborom između fakulteta i sporta, a u Americi je moguće objediniti oba.

Školovanje u inostranstvu po njegovom mišljenju značajno je i za razvijanje samostalnosti kod mladih.

-Moj boravak u inostranstvu je krajnje turbulentan, ispunjen brojnim usponima i padovima, ali svakako sam stekao veliko iskustvo koje ću nositi kroz ceo život. U tuđini mlad čovek brzo uvidi da njegov uspeh zavisi isključivo od njegovog zalaganja pa samim tim nema previše izbora ukoliko želi da napreduje i ostvari svoj pun potencijal. Ukratko, naučio sam da budem samostalan- ističe on.

Iako je trenutno u Srbiji i to baš zbog svog doktorata, Lakićević se nada da će naći posao na nekom od evropskih univeziteta.

-Moj doktorat je koncipiran tako da se oko godinu i po dana provede na matičnom fakultetu u Palermu, i još toliko na usavršavanju na nekom fakultetu van Italije. Nakon kongresa održanog pre nekoliko godina u Palermu, bila je prisutna i delegacija iz Srbije, nekoliko profesora sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje iz Novog Sada. Ostvarili smo sjajan kontakt i nakon kosultacija sa mojim mentorom, odlučio sam da se preselim u Novi Sad. Ova odluka se pokazala kao sjajna što se oslikava i kroz broj i kvalitet naučnih radova koje smo od tada objavili. Posebno bih istakao sjajnu podršku i mentorstvo profesora Patrika Drida i profesora Sergeja Ostojića. U ovom trenutku ne znam kako će i gde će se odvijati moja dalja karijera, ali ću težiti ka docenturi na nekom od evropskih univerziteta.

Svako ko želi da se bavi naukom, treba da nađe temu koja mu odgovara i da se dobro informiše o mogućnostima koje domaći i inostrani fakulteti nude.

-Trebalo bi da izučavaju nešto što ih jako zanima, ali i temu koja nije dovoljno istražena u nauci. Tako će njihov rad imati više smisla. Takođe, treba istražiti brojne mogućnosti i stipendiranja za studiranje u inostranstvu gde mogu da usavrše jezik, upoznaju nove ljude i kulturu- zaključuje Lakićević.

M.S.