Najčešće greške u radu sa pesticidima

Da bi se postigli pravi efekti hemijskih tretmana, potrebno je pridržavati se određenih pravila i preporuka stručnih lica iz oblasti zaštite bilja. Poljoprivredni proizvođači neretko prave greške u radu pri korišćenju sredstava za zaštitu, što za posledicu ima izostanak uspeha tretmana, neopravdane troškove i prekomernu upotrebu pesticida, čime se ugrožava životna sredina

U cilju izbegavanja pomenutih šteta i dodatnih, bespotrebnih troškova, Violeta Stanković kao master inž. zaštite bilja je ukazala na najčešće greške koje mogu biti uzrok neuspeha hemijskog tretmana.

Jedna od glavnih grešaka jeste nepoznavanje štetočina, bolesti i korova. Pre prskanja je potrebno znati koje štetočine, bolesti ili korove želimo da suzbijemo, da li su prešli prag štetnosti, da li su dostigli odgovarajući stadijum rasta i dr. Na osnovu zapažanja, iskustva i saveta sa specijalistima zaštite bilja, odlučuje se za vrstu intervencije i preparata, odnosno kombinacije koja će se primeniti.

Nepravovremeno tretiranje takođe predstavlja opasnost. Na osnovu sagledavanja problema, bira se i pravo vreme za tretman. Treba izgebavati tretmane kada je površina biljnog organa vlažna i kada su temperature vazduha visoke. Načelno, prskanja u poslepodnevnim satima su preporučljiva.

Uvek treba odabrati odgovarajući tip dizni, a tretiranje izvesti u što je moguće idealnijim vremenskim prilikama. U vremenskim uslovima bez vetra treba birati obične dizne, a kada brzina vetra pređe 5 m/sek, koristiti antidrift dizne.

Takođe, treba obratiti pažnju i na prilagođeni pritisak prema vrsti dizne ili tipu preparata, jer preporučeni pritisak za prskanje herbicidima je  od 1,5 do 3 bara, a za fungicide i insekticide iznosi od 3 do 5 bara.

Problem može napraviti i prevelika količina vode pri prskanju. Sama količina tečnosti treba da je takva kako bi se postigla idealna pokrovnost na biljci, a da se rastvor ne cedi sa biljaka.

Što se tiče same prskalice, radna brzina pri prskanju se prilagođava vetru, nagibu terena, pripremljenosti zemljišta, brzini vetra, dok je najpoželjnija brzina od 6 do 8 km/h. Sama visina prskalice nad površinom koja se tretira treba biti od 50 do 60 santimetara, zaključila je Violeta Stanković, master inž. zaštite bilja.

Foto: Freepik.com

N. L.