Nagrađena priča Majde Kropf

Odgovarajući na književni konkurs koji su zajednički organizovali Književni klub „Bagdala“ i novine Grad, učenica osmog razreda OŠ “Jovan Popović”, Majda Kropf, poslala je rad „Priča Donžon kule“, za koji je nagrađena književnim priznanjem „Venturi“. Osim njenog nagrađeni su radovi Vere Veljković i Kaje Ćirković.

Pred vama je priča Majde Kropf.

Priča Donžon kule

Srednjovekovni grad, prestonicu i trgovački centar, Lazar Hrebeljanović je sagradio baš u Kruševcu, izgradio ga je od rečnog kamena i zajedno sa prelepom crkvom  Lazaricom zauvek će biti simbol mog grada.

Kada bi kamen progovorio kakve bi sve priče bile ispričane. Koliko je samo srpskih srednjovekovnih junaka šetalo Lazarevim gradom. S’ obzirom da sam dobila temu da pišem o Donžon  kuli, odlučila sam da prošetam do ostataka Lazarevog grada. Nekim čudom nađoh se na zemlji. Dok istresam pantalone od svog tog  lišća čujem neki glas kako me doziva. Osvrćem se, ali nema nikoga, samo kula i ja. U tom trenutku shvatam da se nešto promenilo i da me zapravo doziva kula. Nisam imala vremena ni da se zapitam kako je to moguće, jer je kula krenula da priča. Nagovestila je da nema baš puno vremena za priču  kao ni za kakva pitanja. Tada sam shvatila da će mi ispričati priču koja je čekala vekove i vekove kako bi bila ispričana.

Veče je uoči Kosovskog boja, car  Lazar priprema se za boj u svojim odajama. Zabrinut je ali trudi se da niko ne primeti, ne želi da sekira Milicu. Biće sve u redu, sam sebe bodri, borimo se za bolje sutra. Mora biti bolje, ne može se više ovako! U to ulazi carica Milica koja pokušava da sakrije zabrinutost. Govori mužu kako će sve biti u redu i da nema potrebe za brigu, iako i sama nije ubeđena u to. Bodri ga i priča kako će kad se vrati napraviti ogromnu gozbu. Carica je Lazara neizmerno volela. Ne postoje reči kojima bi se mogla opisati tolika ljubav. Legla je u krevet sa bolovima u stomaku i cele noći nije mogla da spava kao da je znala šta će se dogoditi.

Ranom zorom junaci izlaze na ulice grada spremni da se žrtvuju kako bi se oslobodili od Turaka. Sve junak do junaka. Milica snažno zagrli cara, oprostiše se, te se Lazar samouvereno pope na konja i mahne po poslednji put. U njenom oku ostala je suza, srce joj se steglo al ipak ne zaplaka.

Sve ostalo je istorija.

Naslovna fotografija: Pixabay