Nadležni bez odgovora o čađi u vazduhu i smradu koji traje mesecima

O neprijatnim mirisima koji se već duže vreme šire gradom pisali smo više puta do sada, ali konretne odgovore o potencijalnim zagađivačima, od nadležnih još uvek nismo dobili. U međuvremenu, zabeležena je povećana koncentracija čađi u vazduhu, do četiri puta viša od graničnih, za šta takođe nema objašnjenja.

Da koncentracija čađi u vazduhu u Kruševcu ozbiljno prelazi granične vrednosti, pokazala su merenja koja vrši Zavod za javno zdravlje. Naime, praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji našeg grada u januaru pokazalo je povećanu koncentraciju čađi, koja je bila do četiri puta viša od graničnih vrednosti, na više lokacija, čak i u Mačkovcu, gde do ove godine nikada nisu zabeležene povećane vrednosti ovog zagađivača vazduha.

Konkretan odgovor na pitanje šta je uzrok nedozvoljne koncentaracije čađi u vazduhu, upućeno nadležnim inspekcijim službama, nismo dobili, a u usmenom obrazloženju rečeno nam je da se za loženje koristi „sve i svašta“, te da će ovaj problem delimično biti rešen gasifikacijom na kojoj se intenzivno radi.

Ne sporimo da ima i toga, ali to nikako ne može biti uzrok zagađenja u Mačkovcu gde je prvi put ove godine, od kada se vrše merenja, zabeleženo veliko zagađenje. Meštani ovog  sela oduvek za grejanje većinski koriste struju ili individualna ložišta, a prvi put ove godine imaju problem sa povećanom koncentracijom čađi u vazduhu koja, po svemu sudeći, potiče od nekog drugog zagađivača.

Takođe, izostao je odgovor na pitanje o tome da li je u planu da se otpočne sa merenjem koncentracije mešavine dima, prašine i čađi – PM 10, kao i suspendovanih čestica PM 2,5, s obzirom na to da se u Kruševcu ova merenja zvanično ne vrše.

Preciznijih informacija još uvek nema kada je u pitanju problem sa zagađenjem koji je prisutan već duže vreme. Podsetimo da se, od prošle zime, u večernjim i ranijim jutarnjim satima, prema svedočenju čitalaca, najintenzivnije u Kosovskoj ulici i naselju Ujedinjene nacije, šire neprijatnu mirisi.

Neki ih opisuju kao miris zapaljenih guma, drugi tvrde da ih podsećaju na pesticide, treći kažu na hemiju…Građani prepoznaju različite mirise, ali su gotovo svi koji su se obraćali našoj redakciji rekli da otežano dišu kada ti mirisu počnu da se šire, te da su toliko intenzivni da „ulaze“ u hodnike stambenih zgrada pa i u stanove, ukoliko se otvore prozori ili vrata.

Da je u pitanju samozapaljenje uglja u Gradskoj toplani, prvi je odgovor koji smo ranije dobili od nadležnih, odnosno od gradske inspekcije za zaštitu životne sredine, koja je navela „da je ugalj bio skladišten u gomilama i da je do samozapaljenja dolazilo na obodima tih gomila, ali da je problem saniran nanošenjem šljake i polivanjem vode od strane vatrogasne službe toplane“.

Međutim, neprijatni mirisi su i dalje prisutni, ni manje ni više nego ranije, pa smo odgovore potražili ponovo, kada nam je rečeno da se niko od građana nadležnim službama u gradu nije obraćao zbog toga, te da nemaju osnova da pokreću to pitanje. U međuvremenu se ispostavilo da je ipak bilo pritužbi.

–Gradska inspekcija je prošle godine primila tri predstavke u pisanom obliku od fizičkih lica i više prijava upućenih telefonskim putem, koje su se odnosile na neprijatne mirise koji se osećaju u različitim delovima grada. Prijave u pisanom obliku su se odnosile na mirise koji podsećaju na miris pesticida koji potiču od hemijskih industrija „Župa“ i „Henkel“, a one upućene telefonskim putem i na miris paljevine, nalik zapaljenim gumama koji se gradom širi u noćnim i ranim jutarnjim satima – navodi se u odgovorima koje je naša redakcija dobila iz Gradske uprave.

Pritužbe građana prosleđene su tada nadležnoj republičkoj inspekciji za zaštitu životne  sredine, a na osnovu telefonskih prijava, lokalna samouprava je uputila dopis Ministarstvu zaštite životne sredine. Ono što je tada ovdašnja Gradska uprava jedino  dobila kao odgovor je da je „već  ranije izvršen inspekcijski nadzor u HI „Župa“,  da je o utvrđenom činjeničnom stanju sačinjen zapisnik i izrečena inspekcijska mera da isto izvrši merenje emisije zagađujućih materija u vazduh na tehnološkim emiterima postrojenja od strane ovlašćene organizacije Ministarstva zaštite životne sredine i to po jedno povremeno merenje emisije u svakih šest kalendarskih meseci pri maksimalnom kapacitetu“.

Na naše pitanje da li znaju odgovore republičke inspekcije koje su dobili građani koji su se obratili u pisanoj formi, u ovdašnjoj inspekcijskoj službi usmeno nam je rečeno da ne znaju jer to stiže na ličnu adresu podnosioca pritužbe. Na dodatno pitanje da li lokalna inspekcija može da zatraži te odgovore od nadležne republičke inspekcije, jer je ipak reč o zagađenju koje pogađa sve građane, a ne samo pojedince, ostali smo bez odgovora.

Imajući u vidu da aerozagađenje ima veliki uticaj  na zdravlje ljudi, pre svega na respiratorni i kardiovaskularni sistem, te da su najosetljiviji deo populacije deca, starije osobe, trudnice i hronični bolesnici, smatramo da je lociranje uzroka i rešenje ovog problema od velikog značaja.

Šta ili ko je kriv što naši građani ne mogu normalno da dišu u večernjim i ranim jutranjim satima, kao i šta su uzroci drastično povećne koncentarcije čađi u vazduhu, pitanja su koja ne bi smela da ostanu bez odgovora. Ostaje dilema da li grad nekoga štiti ili jednostavno nema kapacitete da locira zagađivača.

D.P.