Na šta se žale pacijenti u Kruševcu

Zbog straha od zameranja – prijave uglavnom anonimne

U prošloj godini Zaštitniku prava pacijenata obratilo se oko 600 Kruševljana, a dominantne su primedbe na neljubaznost medicinskog osoblja, način lečenja i predugo čekanje na pregled. Građani se najviše žale na sekundarni nivo zdravstvene zaštite, potom na Dom zdravlja, u manjoj meri   i na privatnu praksu. Primedbi za sada nije bilo jedino na rad ovdašnjih apoteka

Da evidentno raste poverenje građana u Savetnika za zaštitu prava pacijenata, ali i da se eventualna kršenja prava definisanih Zakonom o pravima pacijenata u najvećoj meri još uvek prijavljuju anonimno, kaže Jelena Ivanović, savetnica za zaštitu prava pacijenata Grada Kruševca.

 – U 2014. godini pomoć je zatražilo oko 250 građana, u narednoj skoro duplo više, dok je 2016. evidentirano oko 600 obraćanja. Iako ovi podaci potvrđuju da građani sve više prepoznaju ulogu savetnika u zaštiti njihovih prava, zbog straha da će se, kako kažu, zameriti sa lekarom i imati problema u daljem lečenju, većina   njih nije spremna da podnese i zvanični prigovor – kaže ona.

Prema njenim rečima, građani se većinom žale na dugo čekanje na pregled, loš kvalitet zravstvene zaštite, te na neljubazno ponašanje i nekorektno postupanje zdravstvenih radnika na prijemu, posebno prilikom traženja određenih informacija.

– Zbog mita u zdravstvu samo je jedna stranka zatražila pravnu pomoć zaštitnika tokom poslednje tri godine, a od devetnaest zakonom definisanih prava pacijenata, zvaničnih prigovora ili pritužbi jedino nije bilo za ugrožavanja privatnosti ili bezbednost pacijenta – kaže zaštitnica prava pacijenata.

Ističe i to da od svih zdravstvenih ustanova na teritoriji Grada samo apoteke do sada nisu bile povod za obraćanje, te da je u vrlo malom broju bilo pritužbi koje su se odnosile na   zdravstvene ustanove i medicinske radnike zadužene za lečenje najmlađe populacije.

– Generalno, najviše je primedbi na Opštu bolnicu, potom na Dom zdravlja, u manjoj meri i na privatnu praksu, pre svega na stomatološke usluge. Do sada nije zabeležena nijedna primedba na rad ovdašnjih apoteka, naprotiv, bilo je i više poziva gde su građani želeli da pohvale farmaceute koji su im, kako su navodili, u određenim situacijama pomogli više i od samih lekara, u smislu davanja informacija – kaže ona.

Govoreći o nadležnostima zaštitnika prava pacijenata, Ivanovićka objašnjava da je njena uloga pre svega savetodavna. Zaštitnik, kako kaže, ne može da sankcioniše propuste zdravstvenih ustanova i medicinskog osoblja, ali može da ukaže na neadekvatno ili loše postupanje prema pacijentu, s tim da   preporuka nije obavezujuća.

– Po prijemu prigovora u obavezi sam da se u roku od pet dana obratim zdravstvenoj ustanovi na koju se taj prigovor odnosi, što redovno i činim, a oni su dužni da odgovore u roku od takođe pet dana. Ukoliko se taj rok ne ispoštuje i problem ne reši,   prigovor se prosleđuje zdravstvenoj inspekciji – kaže ona, dodajući da su u 2016, godini podneta 23 pisana prigovora, da su svi ti prigovori bili osnovani, ali i da se od deset odustalo jer su ustanove u međuvremenu otkonile povredu.

Ivanovićka ističe da se na isti način ne može reagovati kada su u pitanju usmene pritužbe, ali i da se takva obraćanja ne ignorišu i da se rešenje uvek traži u direktnoj komunikaciji savetnika  sa nadležnima u zdravstvenoj ustanovi i licem na koje se   primedba   odnosi.

–Iako građani uglavnom ne žele da podnesu zvaničnu prijavu, a često ni da ostave svoje lične podatke, nakon što se obrate, zakazuje se sastanak savetnika sa nadležnima u ustanovi i službenikom na koga se pritužba odnosi. Ukoliko se problem ne reši tako da pacijent bude zadovoljan, a nema zvanične prijave pa ni mogućnosti da se ona prosledi zdravstvenoj inspekciji, daje se preporuka pacijentu da se obrati višoj instanci, odnosno, zdravstvenoj inspekciji, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ili resornom ministarstvu – kaže Ivanovićka.

Navodi i to da građani još uvek nisu dovoljno informisani o nadležnostima savetnika, te da često ne prepoznaju ni razliku između zaštitnika prava pacijenata i prava osiguranika.

– Zaštitnik prava pacijenata zadužen je isključivo za povredu prava iz oblasti zdravstvene zaštite, dok se nadležnosti zaštitnika prava osiguranika odnose na prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, gde spadaju liste čekanja, participacija, troškovi lečenja, prekid bolovanja, lečenje van matične filijale, zakazivanje specijalističkih pregleda, izbor lekara opšte prakse… – objašnjava ona, dodajući da delimična preklapanja u nadležnostima ipak postoje, a što se rešava dobrom međusobnom komiunikacijom ova dva zaštitnika.

Prema njenim rečima, građani se vrlo često žale i na nedovoljno termina za zakazivanje pregleda, zovu i zbog kvarova na apratima za dijanostiku, a što takođe nije u nadležnosti zaštitnika prava pacijenata.

U dosadašnjoj praksi, kako navodi, bilo je i primera da su se stariji sugrađani obraćali zbog nasilja u porodici ili nemogućnosti da ostvare pravo na neka pomagala.

– Stranke se u takvim situacijama   usmeravaju na nadležne institucije i ustanove, što generalno važi i za sva ostala obraćanja koja nisu u nadležnosti zaštitnika prava pacijenata – navodi ona.

Podseća da se preko Kancelarije zaštitnika prava pacijenata, građani podjednako mogu žaliti na tretman u državnim zdravstvenim ustanovama, i na zdravstvene radnike i postupanja u privatnoj praksi. Pritužbe se mogu slati preko Gradske uprave, elektronskom poštom ili telefonom (421 – 144),  a mogu ih podneti pacijenti ili njihovi zakonski zasupnici.

Kancelarija savetnika za zaštitu prava pacijenata smeštena je u zgradi Suda, na petom spratu. Na istom spratu nalaze i Kancelarije zaštitnika građana i Služba pravne pomoći, što građanima omogućava da u određenim situacijama, na jednom mestu, bez nepotrebnog lutanja po različitim insitucijama i ustanovama, brže i lakše ostvare svoja prava.                                                     D.P.