Na današnji dan: Vlasta Radovanović – od „Saše“ do „Halo taxi“

Vlastimir Vlasta Radovanović rođen je na današnji dan 28. marta 1926. godine u Kruševcu Bio je veliki filmski i televizijski scenarista i reditelj. Takođe je bio dugogodišnji profesor filmskog scenarija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

– Rođen sam u Kruševcu 1926. godine. Otac mi je bio zanatlija, a majka domaćica. Školovao sam se do sedmog razreda gimnazije u Kruševcu. Sedmi razred sam položio u Osmoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Posle demobilizacije maturirao sam u Kruševcu, na kursu za ratom ometene učenike. Na grupu Čista filozofija Filozofskog fakulteta upisao sam se 1948. godine. Apsolvirao sam 1952. godine. Iste godine sam upisao Pozorišnu režiju na Pozorišnoj akademiji. Diplomirao sam 1955. godine, ispitnom predstavom u Dubrovačkom kazalištu, gde sam odmah dobio angažman. U Dubrovačkom kazalištu sam radio tri godine, a kad sam dobio dvogodišnju stipendiju za postdiplomske studije, vratio sam se u Beograd i zaposlio kao asistent na Pozorišnoj akademiji na odseku Gluma. U sledećem izbornom roku sam izabran za docenta. Kada je osnovana Grupa za dramaturgiju, izabran sam za vanrednog profesora za predmet Filmski i televizijski scenario. Radni vek pedagoga završio sam 1986. godine kao redovan profesor, ukratko je opisivao svoj put od Kruševca do profesure na Akademiji.

Autor je scenarija za filmove „Saša“ i „Operacija Ticijan“, a bio je scenarista i reditelj ostvarenja „Kada golubovi polete“, „Lov u mutnom“, „Halo taxi“ i „Groznica ljubavi“. Od ratnih drama „Operacija Ticijan“ i „Diverzanti“, preko dečjih filmova „Kad golubovi dolete“ i „Hajdučka vremena“, pa do urbanog krimi-filma „Halo taksi“ ili satirične komedije „Lov u mutnom“, Radovanović je posedovao retko umeće da na zanimljiv i živopisan način pripoveda svoje filmske priče, koje su jednako plenile pažnju dece, mladih, kao i odraslih gledalaca.

U scenarističkom opusu Radovanovanovića ističu se „Saša“, i dan danas ubedljiva i potresna drama o vrlim ilegalcima, te svojevrsni odgovor na tada frišku italijansku giallo matricu u „Operaciji Ticijan“, saradnja sa velikim Hajrudinom Krvavcem na ostvarenju „Diverzanti“ i izvanredna porcija partizanskog suspensea u „Bomba u 10 i 10“. Na ovom uzorku evidentna je suptilnost kojom je Radovanović pristupao zapadnim/ zapadnjačkim žanrovskim matricima, dosta vešto ih ukrštajući sa neizbežnom ideološkom/dogmatskom komponentom karakterističnom za to doba i te prilike.

Između ostalog bio je i umetnički voditelj Dubrovačkih ljetnih igara (1959.)

– Kada se raspalo Kruševačko pozorište, a glumci se preselili u druga pozorišta, upravnik Momir Bradić, upravnik amaterskog pozorišta i predsednik opštine Slobodan Jovanović su mi predložili da režiram dve prestave na osnovu kojih bi Kruševac ponovo dobio profesionalno pozorište. Prihvatio sam taj izazov i sa troje profesionalnih glumaca, Borom Mihajlovićem, Lekom Bošnjancem, Ljiljom Đoković, grupom amatera entuzijasta i nekoliko gostovanja glumaca iz Beograda režirao predstave “Smrt Majke Jugovića”, “Car Lazar” i “Olivera” na osnovu kojih je Kruševac ponovo oformio profesionalno pozorište. Prve dve predstave sam režirao volonterski, bez honorara, pominjao je Vlasta često svoj udeo u akciji spašavanja Kruševačkog pozorišta krajem ’60-tih.

Kao reditelj Radovanović je potpisao samo četiri filma – sentimentalističku dramu „Kad golubovi polete“, možda ne preterano filmski privlačnu, ali svakako autentičnu i tačnu  priču o tihom paklu poznog samoupravnog socijalizma „Lov u mutnom“, naivnu i otvoreno didaktičnu, ali i šarmantnu i poletnu omladinsku dramu „Groznica ljubavi“ i svakako krunski naslov u njegovom rediteljskom opusu – nezaboravni blagi akcijaš „Halo, taksi“, film koji i na današnja cinična gledanja pleni šarmom i osobenom viralnošću. A i jedan je Šuger.

Preminuo je u Beogradu 17. oktobra 2012. godine.