Na današnji dan: Rodio se doktor Svetomir Filipović – Fića

Primarijus doktor Svetomir Filipović-Fića, internista, kardiolog, nekadašnji direktor KBC „Bežanijska kosa“, rođen je 3. marta 1933. godine u Kruševcu i bio je jedan od najpoznatijih lekara u Beogradu i staroj Jugoslaviji. Po nečemu se razlikovao od ostalih ljudi, bio jedinstven…

Dugogodišnji direktor bolnice Bežanijska Kosa, ugledni lekar, profesionalac, odgovoran i pažljiv sa pacijentima i veliki prijatelj svima, bio je doktor Fića. Zvali su ga tako, ne samo zbog izvoda iz prezimena već i zbog auta koji je davno vozio a koji mu je tada obeležio imidž i kasniji nadimak.

Čitave vojske pacijenata širom Jugoslavije, prolazile su kroz njegovu kancelariju, baš u 6h izjutra kada ste ga, često posle neprospavane noći, uvek sigurno nalazili, urednog namirisanog i u odelu sa kravatom kako sedi za stolom, ili kako se smeje i već dočekuje, rukuje se, raspoređuje ljude koji dolaze po pomoć za sebe ili nekog svog, a na preporuku. Neki i sami. Svi tretirani podjednako. I tako decenijama.

Ono što je ovog doktora razlikovalo od ostalih, bila je ljubav prema svim a posebno starijim pacijentima. O njima se, o svakom ponaosob a bilo ih je mnogo, brinuo kao da su mu roditelji. Dočekivao ispred bolnice, pregledao, prosleđivao kolegama, dovodio do mesta gde treba i na kraju pratio do izlaza iz kompleksa bolnice, ostajao u kontaktu i gradio bliska prijateljstva. Svemu tome nije smetala funkcija direktora i načelnika velike bolnice. Ljudi su se kod njega osećali kao kod oca, iako su mnogi imali i daleko starije godine.

Dešavalo se da doktor Svetomir Filipović, naročito zbog starog pacijenta, putuje u drugi grad da bi ga lično pogledao. Ta priča brzo se širila a i danas se može čuti: „To je bilo samo u vreme doktora Filipovića“.

Postoji anegdota čoveka koji je ležao pored njega, kada je, pred kraj života, u svojoj bolnici bio pacijent. Nije bio potpuno svestan. Ušla je čistačica, brisala pod i plakala. Čovek koji je sa njim delio sobu pitao je: „Zašto plačete?“ , uspravila se i odgovorila mu tiho:

„Ovo je moj direktor. On me zaposlio, dao mi ovaj hleb. Ne mogu da ga gledam ovakvog!“

Preminuo je u Beogradu, 8. avgusta 2007. godine.