Na dan Biblioteke: Promocija novog romana Vladimira Pištala

– Početna ideja za nastanak romana je na neki način bila ono što Miloš Crnjanski naziva sumatraizmom. To je ustvari jedna veoma široka vizija povezanosti sveta. Nisam mislio na Crnjanskog u tom trenutku, nego prosto, to je slična ideja izražena u različitim momentima. Godine kada sam dobio Ninovu nagradu, 2009. bili smo u Budvi i plivali smo Nenad Šaponja i ja i došli do bova kada sam mu ja rekao ideju za ovaj roman, a ideja je da napišem roman o ženi iz Perasta koju su oteli gusari, iz Tunasa u svojoj čuvenoj pohari 1620. godine, kada je 300 ljudi odvedeno u roblje. Nju su oslobodili ljudi iz Amerike, tadašnje kolonijalne Engleske, da bi je oteli indijanci. Na kraju kad se ona vratila oslobođena u Boku , o kojoj je sanjala, njoj se čini da je izmislila svoj život – kaže Vladimir Pištalo.

U vreme kada je smeštena radnja romana, ljudi nisu imali predstavu o drugim kontinentima, kao danas.Tri sveta su tri kontinenta, Evropi, Africi i Americi.

-Indijanci nisu pomenuti ni kod Aristotela, ni u Bibliji, a u ono vreme to su bili dokazi istine. Na španskom dvoru se raspravljalo da li su oni ljudi i da li imaju dušu i da li je Isus umro i za njih. U ovom romanu pratimo susret tih ljudi sa različitih kontinenata kroz oči jedne žene iz kolonijalne Venecije, jer je Boka tada bila u njenom sastavu. Taj zaplet nam omogućava da govorimo o mnogim drugim stvarima, o kolonijalizmu, dekonolijalizaciji o neokonolijalizmu…o tome da se be plašiš da razumeš drugog. Ljudi se na neki način brane psihološki neznanjem, a moja junakinja nije takva – objašnjava Pištalo.

Knjiga „Pesma o tri sveta“, do sada je predstavljena u Kladovu, a drugu promociju je dočekala u Kruševcu, za koji autor kaže da mu je posebno drag.

– Ovo je dugoočekivani pustolovni roman i ova knjiga našu književnost drži u najboljim dosezima sa Crnjanskim, Pekićem, Kišom i Dučićem. To je priča o vremenu kada nastaje ovaj svet ovakav kakav je, priča o različitim kulturama, naša junakinja kreće kroz različite svetove od islamskog, indijanskog, a ona je iz venecijanskog. Ova knjiga svedoči o tri kulturna obrasta i kako su zaoštrene stvari u 20. veku mi vidimo korene toga u tom vremenu – rekao je Nenad Šaponja, urednik izdavačke kuće Agora.

Odlomak iz romana:

„Dali su mi ime Ozana po kotorskoj svetici. Zvali sume  Bojana.  Rođena  sam  u  palati  Bolica  u  Kotoru.  Neki Nikola Bolica bio je proto vestijer cara Dušana. Moji preci  su  sedeli  u  Malom  Vijeću,  prodavali  češljeve ćelavima u Marki, ogledala slepima u Pulji, i leute gluvima u Draču. Gušili su bune u Grblju. I plovili. Uvek sam imala više nego jedno „mi”. Očev  Kotor  je  imao  biblioteku  još  u  doba  Rima. Majčin Perast je bio udaljen dva sata veslanja. Sledili smo svoj Statut i svog sveca.

–  Mi  u  Kotoru  –  govorila  sam  očevim  glasom  –poštujemo  Svetog  Tripuna,  blagog  zaštitnika  vinograda.

– A mi u Perastu – odgovorila sam majčinim glasom –slavimo ubicu zmaja, Svetog Đorđa.“

M. J.