„Mojsinjska trilogija“ Milentija Djordjevića – zavičajna knjiga kruševačkog kraja

Na nedavnom Sajmu knjiga, na štandu izadavačkog preduzeća „Prosveta“ predstavljena je knjiga „Mojsinjska trilogija“. Autor, Milentije Djordjević, književnik i univerzitetski profesor, Kruševljanin, iza sebe ima četiri romana, dve zbirke priča, više monografija, priredjenih priča i antologija

– „Mojsinjska trilogija“ je najzavičajnija knjiga napisana o ovom  kraju. Ne znam da li postoji knjiga u kojoj su Kruševac i Mojsinjski kraj tako postavljeni kao mesto zbivanja – kaže u razgovoru za GRAD književnik Milentije Djordjević, autor trilogije.

Reč je o knjizi sastavljenoj od tri romana, ranije već objavljena, koja se može smatrati celovitim romanom.  

– Romani su nastajali izmedju 1994. i 2001. godine. „Mazija“ je sada u trilogiji skraćena za uvodni i završni deo i malo je osavremenjena, drugi je „Čuma“, u kome je jedno poglavlje izostavljeno, i treći, „Sveti ratnici“,  koji nije menjan.  Sve ih vezuje priča koja se dešava u Mojsinju, odnosno Aladža Hisaru (Kruševcu). Ipak, to nisu jedina mesta zbivanja jer su tu i Krstopolje, odnosno današnja Kavala u Grčkoj, potom Ada Kale, potopljeno ostrvo na Dunavu na kome su posečene dahije. Radnja se dešava i na Adi Čepel, preko puta Budima na Dunavu. Većina dogadjaja vezuje se za vreme posle 1690., godine, odnosno posle seobe Srba, ali se prepliću i druga vremena – vreme Cara Dušana, vreme Miloša Obrenovića ali diskretno i naše vreme, naročito 1999. godina – objašnjava Djordjević.

Osim mesta dešavanja, Mojsinja, koje se nalazi izmedju Kruševca, Stalaća i dve Morave, trilogiju povezuju i likovi. Vremenski okvir u kome se dešava veoma je širok i obuhvata period od XIV do XX veka, ali je u centru zbivanja vreme seobe Srba.

Na kraju knjige se,  osim književne kritike, nalaze i prilozi sa fotografijama Mojsinja i tamošnjim srušenim crkvištima, potom fotografije stare mezulane,  Krstopolja. Deo trilogije, roman „Sveti ratnici“, 2001. godine je dobio „Prosvetinu“ nagradu. Za autora je ona posebna jer su je te godine dobili i Matija Bećković za poeziju i Dejan Medaković za esej. Poslednji roman, „Ničija zemlja“, objavio je 2015. godine.

Osim književne Djordjević ima i bogatu univerzitetsku karijeru. Predavao je na visokim školama i fakultetima, a nakon višegodišnjeg držanja retorike na departmanima za književnost, novinarstvo i filozofiju, napisao je nekoliko značajnih dela iz te oblasti.

Prvu Antologiju srpskog besedništva objavio je 1994. godine, usledila je knjiga Besedništvo kod Srba. Sada, kako je kazao, ima spreman rukopis šestog izdanja Antologije srpskog besedništva od 600 strana, koje sadrži novo poglavlje, politički govor drugog višepartizma. Obuhvta devedesete godine prošlog veka, poput govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu te Mićunovićevog, kada je dao ostavku u stranci. Tu su i govori Djindjića i Šešelja, Koste Čavoškog, a sabrani su, kaže autor „i ovi i oni jer kao stručnjak ne gledam ko je neko bio već šta je i kako govorio.“

Nakon više od decenije rada na Filozofskom fakultetu u Nišu, 2011. godine je postao profesor na kruševačkoj Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače. Tu je, po povratku, pokrenuo incijativu za izdavanje naučno stručnog časopisa, koja je godinu kasnije pretočena u delo. „Sinteze“ je časopis za predagoške nauke, književnost i kulturu.

Nakon deset brojeva Djordjević je uredničku palicu prepustio mladjoj koleginici, a u pripremi je 12. broj. Časopis, koji Djordjević vidi kao svoju zaostavštinu Kruševcu, je veoma citiran, što, dodaje on, znači da je dobar. Kvalitet potvrdjuju i medjunarodni sastav redakcije, lista recenzenata sa visokim zvanjima te činjenica da u njemu objavljuju i pedagozi, psiholozi, filozofi, sociolozi, zaključuje Djordjević.

J.B.