Mladi u Gradu: Nagrađeni rad Uroša Lukića

Uroš Lukić, učenik OŠ „Knez Lazar“, Veliki Kupci, jedan je od nagrađenih u literarnom konkursu koji su organizovali Centar za stručno usavršavanje Kruševac i Podružnica Društva za srpski jezik i književnost Rasinskog okruga. Od tri teme, ovaj učenik se opredelio za onu pod naslovom “Plemenitost i humanost ne poznaju granice”, a njegov nagrađeni rad možete pročitati u produžetku.

„Plemenitost i humanost ne poznaju granice“

Dvadeset četvrti mart 2022. godine vedro nebo nad Srbijom nagoveštava dolazak toplijih dana i budi sreću u meni, sve do trenutka kada moj tata započe priču o istom datumu ne tako davne 1999. godine i vremena kada se ljudi nisu, kao ja danas, radovali buđenju prirode.

Zagledan u beskrajno plavetnilo nebeskog svoda, razmišljao sam o svojoj zemlji, o značenju koje današnji datum nosi i o rekama namučenih ljudi koji su ostavili svoja ognjišta bežeći pred naletom neprijatelja kako bi sačuvali ono najvrednije što imaju, svoje živote. Nepregledne kolone uplašenih ljudi, među kojima su bili i rođaci moga tate, koračali su teškim koracima ka Srbiji tražeći spas i ostavljajući za sobom baš ono parče zemlje za koje su, pre mnogo vekova Lazar i njegovi vitezovi dali svoje živote, ostavljali su iza sebe Kosovo. Ostavljali su iza sebe ono zrno o kome je upravo knez pričao, ostavljali su iza sebe parče brdovitog Balkana omeđenog vrelom krvlju dece koja su bila samo par godina starija od mene. Za sobom su ostavljali komadić jednog dunjaluka koji je svojom svetlošću obasjavao jednu istoriju dugu skoro hiljadu godina, istoriju koja pamti Vojisavljeviće, Nemanjiće, Hrebeljanoviće, naše Zmajeve sa Košara i Paštrika. Nesigurnim korakom koračali su ka nekom novom životu, sigurni da će se jednog dana ipak vratiti na svoje vekovno ognjište, sigurni da će jednoga dana crven cvet ponovo prekriti njihove livade. Odlazili su ostavljajući za sobom taj jedan cvet, jedan cvet kao zavet celome Srpstvu, da će neko novo vreme i neki novi Obilići ponovo šetati Gazimestanom. Koliko god im odlazak bio mučan u njima je živela nada da je narod koji je iznedrio sve ove vitezove i dalje baš takav kakvi su i oni bili i da će ih dočekati raširenih ruku i pružiti im pomoć i utehu. Bili su u pravu. Došavši u Srbiju na svojoj koži su osetili pravo značenje reči plemenitost i humanost. Osetili su da su dobrodošli, da se svi trude da im olakšaju patnje i zaleče rane. Dočekali su ih rašireni dlanovi i otvorena srca, a to im je za novi početak bilo sasvim dovoljno. Moj narod je još jednom položio ispit plemenitosti i humanosti sa najvećom ocenom. Prihvativši svoje proterane rođake, prijatelje i neznance kojima je pomoć bila potrebna pokazali smo im da nisu sami i da za sve nas ima sasvim dovoljno mesta pod ovim parčetom nebeskog svoda nad Srbijom. Pružajući im pomoć i utehu hranili smo sebe vrlinama zbog kojih smo duhovno rasli i iz dana u dan bivali sve bolji i plemenitiji. Ako je tačno da se ljubav deljenjem umnožava, onda smo je mi zaista umnožili dodajući joj plemenitost i humanost koje iz dana u dan koračaju sa njom rame uz rame ulazeći u srca onih kojima su potrebne, grejući njihovu dušu i ulivajući im nadu da će im svaki novi dan biti sve bolji i bolji.

Patrijarh Pavle je rekao: „Biće nam bolje, kada mi budemo bolji“, i zato je važno da se potrudimo da svoj život gradimo na pravim vrednostima trudeći se da svima nama bude bolje i da nikada ne doživimo agoniju i očaj koji su oni tada doživeli. Što se mene tiče svi koji su ikada bili pokretači ratova i bar na trenutak izazvali očaj kod ljudi pali su na ispitu zrelosti i pokazali da su sazdani od nemoći i poraza koji su ih zaslepeli i onemogućili im da vide da ćemo savladati sve prepreke, jer iz naših srca i zenica isijavaju plemenitost i humanost.

O projektu

„Mladi i šta ih pokreće“ pitanje je na koje ćemo odgovor potražiti u okviru projekta „Mladi u gradu – otvoreni prostori“, čiji je cilj da promoviše i podstakne stvaralačke potencijale mladih. Na portalu ćemo u okviru već formiranog Kluba „Mladi u gradu“ kao virtuelnog otvorenog prostora objavljivati stvaralaštvo mladih u svim oblastima, objavljivati razgovore sa njima i predstavljati ih u tekstovima koje će raditi naši novinari. Želimo da znamo i kako mladi u Kruševcu vide javne prostore koji su im potrebni za izražavanje svog kreativnog bića, a potrudićemo se da prikupimo predloge o potencijalnim alternativnim prostorima, koje mladi prepoznaju kao konceptualne kulturne scene.