Mladi u gradu – Nagrađeni rad Tatjane Gašić

Tatjana Gašić, učenica osmog razreda OŠ „Jovan Popović“ jedna je od nagrađenih u literarnom konkursu koji su organizovali Centar za stručno usavršavanje Kruševac i Podružnica Društva za srpski jezik i književnost Rasinskog okruga. Ova učenica odgovorila je na temu „Put je dug, a zemlja tvrda“, za koju kaže da joj se veoma dopala pre svega zato što iskazuje važnost situacije o migrantima i kazuje tešku situaciju sa kojom se oni susreću

-Ovo mi je prvi literarni konkurs, a pišem odlične sastave u školi, pogotovo uz pomoć nastavnika Vladice Radojevića. U slobodno vreme uglavnom čitam poeziju, zato što me generalno to baš zanima, a naravno, čitam i prozu domaćih pisaca. Kao omiljenu pesnikinju, izdvojila bih Desanku Maksimović, a kao omiljenog pisca, Ivu Andrića- kaže ona.

A šta krije Tatjanin rad pročitajte u produžetku.

„Put je dug, a zemlja tvrda “

„Mrak… Izlazim iz autobusa, vraćam se kući iz škole. Moram da prođem ovuda, ali ne smem, ne smem od tebe. Ko si ti? Kako se zoveš? Koliko imaš godina? Ko su tvoji mama i tata, možda se poznajemo? Ma ne, ne poznajemo se. Ne ličiš na nas, na nas Srbe. Koje si ti vere? Kako se zove Bog u koga veruješ? Gde živiš?  Do   moje kuće je samo još jedna stanica, a do tvoje? Koliko često putuješ? Da li ti bude žao kada se vratiš kući sa putovanja? Meni bude mnogo žao, ali najlepše je kući. Da   li se raduješ raspustu? Kod koga ti ideš za raspust? Ja ću najverovatnije biti kod   bake i deke u selu. A ti? Dobro… Koji je tvoj omiljeni film? A, voliš li da čitaš? Ja   mnogo volim, pogotovu na odmoru. Pa dobro onda, koja je tvoja omiljena pesma?   Da li slušaš domaću ili stranu muziku? Šta slušaš u poslednje vreme? A dok putuješ? Vidim da nisi raspoložen za priču, ali dobro to je samo loš dan. Sutra ćeš se sigurno probuditi negde, gde je kao u raju i bićeš srećan i bezbrižan. Barem se nadam…? Izvini što ja samo zapitkujem, ali srećna sam, ali kada vidim tebe tako tužnog i ja se osećam loše. Možda bismo mogli da se družimo, barem dok si ovde?   Nisi ti loš, sigurna sam. Shvatam da to što imaš možda plave oči i možda što imaš svetliju ili tamniju kožu, ništa ne znači. Pa ti si čovek isto kao što sam ja, kao što smo svi mi. Želim da ti pomognem. Mogu li nekako? Sutra je subota, najavili su kišu. Ostaću ceo dan u kući. Nadam se da ćeš se bolje osećati sutra. Znaš, sve što sam starija, shvatam da vreme prolazi mnogo brzo. Šta misliš, da li je to dobro? Da li je   dobro što smo svakog dana stariji i mudriji ali sa više briga, ili da čitavog života   ostanemo deca, ovako kao što smo ti i ja? Sigurno je bolje biti dete. Bezbrižnost. Slobodan si, slobodan kao leptir. Da li si ti slobodan? Shvatam ko si. Znam i ne želim da te odbacim. Žao mi je što sam bilo šta loše pomislila o tebi ili te možda uvredila. Žao mi je, nisam želela. Znam kako ti je.

U stvari ne znam kako je biti ti. Čujem šta se dešava. Ljudi se zasite vestima o vama, a niko ne zna kako vam je. Niko ne zna da se možda nikad više nećete   vratiti kući. I znam da i da prođete svih 40.075 kilomatara, koliki je obim Zemlje, opet nećete biti kao na svom tlu. Ne znam šta da dodam više, osim žao mi je. Daleko… Mnogo si daleko. Rastajemo se, dolazi mi novi autobus. Kako je to čudno, život je kao stanica. Autobusi dolaze i odlaze, a mi čekamo, čekamo onaj autobus sudbine koji će nas odvesti u nepoznatom pravcu. Drago mi je što smo se upoznali. Ja moram da idem. Uskoro ćeš i ti. Znam da će po tebe doći jedan nov autobus sudbine, sudbine koja će te voleti. U stvari ne znam, verujem. Verujem, veruj i ti. Srećan put. Vidimo se.“

M.S.

O projektu

„Mladi i šta ih pokreće“ pitanje je na koje ćemo odgovor potražiti u okviru projekta „Mladi u gradu – otvoreni prostori“, čiji je cilj da promoviše i podstakne stvaralačke potencijale mladih. Na portalu ćemo u okviru već formiranog Kluba „Mladi u gradu“ kao virtuelnog otvorenog prostora objavljivati stvaralaštvo mladih u svim oblastima, objavljivati razgovore sa njima i predstavljati ih u tekstovima koje će raditi naši novinari. Želimo da znamo i kako mladi u Kruševcu vide javne prostore koji su im potrebni za izražavanje svog kreativnog bića, a potrudićemo se da prikupimo predloge o potencijalnim alternativnim prostorima, koje mladi prepoznaju kao konceptualne kulturne scene.