Mlada košarkašica Dunja Miletić: Igraću u Americi

Košarkašica Omladinskog košarkaškog kluba “Bagdala”, Dunja Miletić, kaže da obožava ovaj sport i da mu je maksimalno posvećena već pet godina. Sa saigračicama iz kluba, trudi se da neguje timski duh i da prenese znanja na mlađe, koji tek ulaze u svet košarke. Ova šesnaestogodišnjakinja svoje utakmice i svakodnevne treninge uspešno usklađuje sa školskim obavezama u Gimnaziji, a budućnost vidi u Americi

– Sa treninzima sam počela baš kad se otvorio klub, to je bilo u januaru, 2016. Uvek sam obožavala sport, a posebno košarku i jedva sam dočekala priliku da mogu da je treniram sa ostalim devojčicama. Ponosna sam na sve što smo kao klub uspeli da uradimo, kad smo krenuli, niko od nas ništa nije znao, mnogo smo napredovali, sada smo drugi na tabeli, idemo možda u viši rang. Konačno je došlo naše vreme, to znači da se ovih 6 godina treniranja isplatilo. Ove godine se svi slažemo, duh i želja za pobedom su tu – kaže Dunja iz Omladinskog košarkaškog kluba “Bagdala”.

Iako igra košarku već godinama, tek posle četiri godine treniranja dobila je priliku da pokaže šta zna:

– U klubu samo od početka, ja za prve četiri godine nisam odigrala nijednu utakmicu, pošto su igrale samo starije selekcije. Mi mlađe smo morale da čekamo, gledamo i navijamo.

Trenira sa klubom šest puta nedeljno, a svakog dana ide u teretanu, što je dosta naporno, jer skoro nikad nije kod kuće.

– Teretana, škola, trening i dođem do kuće samo da jedem i spavam. Trpe i škola i moj društveni život. Ali imam sreće da profesori razumeju ono što ja radim i što mi je bitno – objašnjava ona.

Takođe, roditelji podržavaju njenu odluku da se bavi košarkom.

– Meni to mnogo znači, jer znam slučajeve gde roditelji deci zabranjuju treninge, što mislim da je strašno. Svako treba da radi ono što najviše voli – smatra Dunja.

Košarka je za nju idealan sport, jer neguje timski duh:

– Svaki sport je zdrav, ali u košarci može da se nauči puno toga o timskom duhu. Mi smo iz svakog poraza nešto naučile, i to je neko iskustvo koje van košarke može da se primeni.

Njene vršnjakinje nisu oduševljene ovim sportom kao ona, ali sve je više mlađih devojčica koje žele da igraju košarku.

– Moje vršnjakinje više vole odbojku od košarke, to je daleko popularniji sport, ali drago mi je da vidim da puno devojčica, koje još i ne idu u školu, počinju da treniraju košarku. One na vreme mogu da počnu, što mi nismo mogle. Sa svojom drugaricom iz tima, Milicom, ponekad im držim treninge i to zna da bude jako zanimljivo, jer su devojčice stvarno zainteresovane – navodi ona.

Pred svaku utakmicu Dunja ima ritual:

– U kombiju uvek bodrim druge igračice i pitam ih da li su spremne za utakmicu. Posle toga se isključim, stavim slušalice i malo slušam rep muziku, a onda pred utakmicu jedem čokoladicu i izlazim na teren.

Redovno prati NBA, a Lejkersi su joj omiljeni.

– Moj uzor kad je u pitanju ženska košarka je Sonja Petrović, a ovako generalno, to je Kobi Brajan t- kaže pokazući ogrlicu “Kobe”, koju nosi oko vrata.

U budućnosti planira da se bavi košarkom, a sebe vidi u Americi, jer smatra da u Srbiji od profesionalnog bavljenja košarkom ne može da živi.

–Volela bih da kad završim školu odem na neki koledž u Americi. Mislim da u Srbiji nemam budućnost što se tiče košarke, mi imamo jake ekipe, ali nemamo dovoljno finansijske podrške. Ako bi se u Srbiji profesionalno bavila košarkom od toga ne bi mogla da živim, morala bih još jedan posao da radim, a kako to da uskladim sa treninzima? U Americi je takav sistem da podržava i sport i akademsko školovanje i zato želim tamo da odem. Sad kad razmišljam o Americi uopšte se ne dvouim, ali znam da kad odem tamo da će mi nedostajati Srbija, ipak sam ceo život provela ovde – objašnjava ona.

Engleski uči od malena, pa joj to neće predstavljati problem ako se preseli za Ameriku.

– Ja sam kao baš mala krenula da učim engleski, gledala crtane filmove, slušala muziku. Prirodno sam ga naučila, nekad uhvatim sebe da razmišljam na engleskom, pre dve godine sam položila nivo C1.

Pored košarke, zanimaju je arhitektura i psihologija.

– Ako baš ostanem u Srbiji možda ću se baviti arhitekturom ili psihologijom, to mi je zanimljivo, ali moram da kažem da je sada to po strani, jer sam košarci stvarno posvećena. U slobodno vreme volim da crtam i slažem Rubikovu kocku, a da se pohvalim, mogu da je složim za 30 sekundi – kaže Dunja.

M.S

Učlanite se i vi u naš klub čitalaca “Mladi u Gradu”

Ova priča deo je kampanje KruševacGrada pod nazivom “Mladi i šta ih pokreće”, i osnivanja našeg kluba čitalaca “Mladi u Gradu”.   Postanite i vi član ili članica ovog kluba. Napišite nam šta vas pokreće, pošaljite pesmu, sliku, fotografiju ili tek nekoliko redaka o sebi ili nečemu što vas inspiriše. Možete nam pisati u inboksu ili na mejl novinegrad@yahoo. Vaša pisma objavićemo na portalu, a pripremili smo i nagrade iznenađenja za vas.